Sretenjski Ustav najbolji u Evropi tog vremena, inspiracija za ustavotvorce

Na Sretenje 15. februara 1804. doneta je odluka o podizanju Prvog srpskog ustanka. Istog datuma, ali 1835. godine, u Kragujevcu je izdat i pod zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije - Sretenjski ustav. Tvorac najdemokratskijeg ustava toga doba bio je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Zemuna, knjažev sekretar. Iako kratkog veka, Sretenjski ustav ostavio je traga u kasnijem zakonodavstvu.

Moderne pravne tekovine na kojima počiva današnja Evropa doneo je Sretenjski ustav. Podela vlasti, ukidanje feudalizma, osnaživanje ljudskih prava ali i obeležje državnosti, zastava i grb. Originalni primerak ovog ustava u rukopisu čuva se u Arhivu Srbije.

"Sretenjski ustav je u Arhiv Srbije primljen 29. novembra 1901. prema podacima iz našeg ulaznog inventara. Primljen je u tada u državnu arhivu Kraljevine Srbije iz Ministarstva inostranih dela. Čuva se izdvojeno sa drugim najvrednijim dokumentima u zasebnoj kasi. Za njegovo dalje čuvanje, urađena je konzervacija i restauracija dokumenta", objašnjava viši arhivista Arhiv Srbije Aleksandar Marković.

U Biblioteci skupštinskog zdanja čuva se štampano izdanje Sretenjskog ustava, nasleđeno iz fonda biblioteke Skupštine kraljevine Jugoslavije.

"Elita Srbije se okupila u Jaruzi 15. februara 1804. da bi izbegla turski pokolj. Trideset godina kasnije, već smo imali najbolji ustav u Evropi. Kakav je to skok", naglašava istoričar Predrag Marković.

To je prvi ustav koji je Srbija samostalno i suvereno donela. Sa pravnog aspekta - veoma značajan.

"Zbog toga što je predvideo podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i organe koji će da vrše tu vlast. Predvideo je određenu ulogu Narodne skupštine u ustavnom sistemu. Predvideo je opštenarodna prava Srbina u glavi jedanaestoj. Ovaj ustav zapravo je svim tim odredbama poslužio docnijim zakonodavcima kao inspiracija kod propisa o ovim pomenutim stvarima", kaže profesor Pravnog fakulteta Zoran Mirković.

Sretenjski ustav ukinut je samo trideset dana nakon donošenja pod velikim pritiskom Rusije, Turske i Austrije.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.