"Jablanom" protiv emodžija

Ciklus izmene književnog programa u školama počeo je ove godine u prvom i šestom razredu osnovne škole, kao i prvom razredu gimnazije. Od sledeće godine izmene očekuju drugi i šesti razred osnovne, i drugi razred gimnazije.

Spisak domaće lektire i književnih dela za obradu u školi je skraćen, a taj korak je načinjen kako bi se nastavnicima dalo više vremena da sa učenicima analiziraju neko književno delo, a ne da preko njega samo "pretrče".

Zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Dejana Milijić Subić kaže za RTS da je postupak pripremanja nastavnog programa izuzetno ozbiljan.

O programu brine komisija koju su formirali stručnjaci sa univerziteta. Postupak izmene programa je vrlo odgovoran, rasprave su veoma žustre i radi se "vrlo svesno i savesno".

"Svake godine se zna šta je to takozvani 'veliki kanon' u književnosti, koja su to dela koja su neophodna i koja treba da predstavljaju kovčeg znanja svakog budućeg građanina ove zemlje. A onda pokušavamo da u program stavimo i ona dela koja još nisu kanonizovana, ali su vrlo bliska učenicima koji su veoma mali i koji tek ovladavaju čarolijom čitanja", objašnjava Milijić Subićeva.

Spisak neće biti "zamrznut" na duži period i podložan je promenama. Novi koncept obrazovanja nalaže da se prati program koji je u školama, okolnosti se brzo menjaju, pa bi izmene ponovo mogle da se nađu na stolu za pet-šest godina.

Svi su književni kritičari

Izostavljanje "Dnevnika Ane Frank" iz lektire izazvalo je burna reagovanja u Hrvatskoj.

Dejana Milijić Subić očekuje oštre komentare i kod nas jer je, kako kaže, to tema koja intrigira javnost i "svi postaju književni kritičari" i znaju koje naslove nikako ne treba isključiti sa spiska.

"Mi možemo da stavimo i 200 dela u književni program, verovatno bi onda javnost bila zadovoljna i svi bi pronašli književno delo koje je njima drago, ali nikakvog efekta od takvog programa nema", objašnjava Milijić Subićeva.

Tvrdi da se, uprkos do sada izrečenim primedbama, prilikom sastavljanja spiska veoma vodilo računa o nacionalnoj baštini i da je napravljen dobar balans između domaćih i stranih dela.

Komentarišući izbacivanje "Jazavca pred sudom" iz programa, Dejana Milijić Subić napominje da je reč o delu previše kompleksnom za šesti razred osnovne škole i zbog toga je Petar Kočić u programu zastupljen pričom "Jablan" koja je mnogo bliža tom uzrastu.

"Da li je nacionalni korpus zastupljen? Pa sad, kad bismo prolazili taksativno kroz program ja bih vam pokazala da u lirici, epici i drami ima svega po jedno delo koje ne predstavlja srpski literarni korpus", ističe zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

U izbornom delu programa, od 15 ponuđenih naslova nastavnici mogu da izaberu tri. Zastupljeni su pisci koji spadaju svetsku književnu baštinu, uglavnom evropsku.

Pored toga, nastavnici imaju pravo da učenicima preporuče šta da čitaju i van programa.

Poluinformacije na društvenim mrežama

Dejana Milijić Subić naglašava da nije problem u osporavanju predložene liste književnih dela, već u tome što se poluinformacije ili netačne informacije šire društvenim mrežama. Jedna od takvih informacija jeste da će se na časovima izučavati emotikoni i emodžiji.

"Informacija je postala roba koja se prodaje i pretpostavljam da je nekom uredniku bilo zanimljivo da takav podatak, koji nije činjenica, stavi u naslov. Odlično je, prodaće, zainteresovaće, ali dobar deo javnosti neće pročitati tekst", napominje Milijić Subić.

Ističe i da, nažalost, nema potrebe emodžije uvoditi u program jer su oni svuda oko nas. Osnovna namera knjižvenog programa jeste bogaćenje kulture govora.

"Treba učenike naučiti da rečima bogatim srpskim jezikom kažu ono što predstavlja jedna sličica. Ja inače ne verujem da je slika jača od hiljadu reči, budući da slika govori drugim jezikom. Mi učenike treba da naučimo da koriste tih hiljadu reči i da stvaraju sopstvene slike", smatra Dejana Milijić Subić.

Kriza čitanja kod dece i mladih ljudi nije mit, ali je to, kako ističe, "veoma individualno".

"Kriza izvesno postoji, ali i dalje ima dece koja su pasionirani čitači. Međutim, ne može škola da bude jedina institucija koja će za to da se bori, moraju i roditelji da se uključe, jer su oni prvi model, prvi primer".

Nije nužno imati u kući bogatu biblioteku, ali dobra reč o knjizi već otvara vrata ka čitanju.

"Ako će škola biti jedino mesto gde se model čitanja propagira kao prava vrednost, bojim se da smo mi tu bitku izgubili", upozorava zamenice direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.