Manastiri na severu Kosova – simbol jedinstva vere i narodnog života

Duhovni život na prostoru severa Kosova i Metohije datira s početka srednjeg veka. Najpoznatije svetinje su narodu i otečestvu darivali srpski vladari i vlastela. Kralj Milutin je nadomak Zvečana podigao velelepnu zadužbinu kojoj srpski baštinari vraćaju srednjovekovni sjaj.

Žitelji ovog dela Kosova ponosni na svoju prošlost i običaje, svetkuju prema tradiciji u srednjovekovnoj kraljevskoj zadužbini, manastiru Banjska. Obnovu izuzetno vrednog kulturno-istorijskog spomenika finansira naša država.

"Unutrašnjost crkve je obnovljena. Ogradni zid, ulazna kapija koje su propadale prvenstveno zbog podzemnih voda. Padala su lica zida, tako da smo mi sve to sanirali i konsolidovali. Ostala nam je spoljašnjost Banjske", ističe Mirjana Andrić, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Srednjovekovni manastir Sokolicu pohode ne samo pravoslavci. Nadaleko je poznat po mermernoj statui Bogorodice sa Hristom kojoj se molitveno obraćaju parovi bez poroda. To je prvi hram na Kosovu i Metohiji koji su oslikale sokoličke sestre.

"Manastirsko sestrinstvo koje brine o drevnom hramu, opstaje na sokoličkom brdu u totalno albanskom okruženju. Prvi stanovnici pravoslavci nalaze se na nekih 3,5 kilometara udaljenosti od Manastira Sokolica", navodi.

Nedaleko od Zubinog Potoka je Bogorodičin manastir iz 14. veka. Svetinju posvećenu Vavedenju - narod naziva i "Crkva Svete Ruke", po relikviji koja se tu čuva od 1573. godine.

"Drevna svetinja prvi put se pominje još 1455. u ruševinama. Narod ovog kraja u 18. veku, kada su prenete mošti, obnovio je ovaj manastir i dozidao pripratu. Smestio je ruku Svetog Nikite koji je zaštitnik ovog kraja Ibarskog Kolašina", kaže otac Romilo, iguman Manastira Presvete Bogorodice.

Manastir u Dubokom Potoku u narodu poznat kao najuglednija svetinja Starog Kolašina, bio je i jeste simbol jedinstva pravoslavne vere i narodnog života.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.