Stan na dan – ko ostaje "kratkih rukava"

Prošle godine Srbiju je posetilo milion i 700 hiljada stranih turista. Više od 70 odsto njih smeštaj je obezbedilo preko interneta.

"Mi verujemo da su sigurno ovi rezultati i 50 odsto bolji od onoga što beleži zvanična statistika, a to su upravo turisti koji dolaze tako da ostaju u toj sivoj zoni i ostaju neregistrovani", ističe Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.

Oni koji rade po zakonu godinama ukazuju na nelojalnu konkurenciju. Tvrde da na jedan kategorizovani objekat dolazi čak devet onih van papira. Njima ni kontrola ne dolazi osim ako ih prijave komšije, a i tada inspektori moraju da se najave.

"Oni dođu u stan, obuku kućnu haljinu ili bademantil, stave da kuvaju ručak i kada dođe inspekcija, oni simuliraju da žive tu", navodi Ljubiša Banovački iz Apartmana "Kristal kod".

U gradskom sekretarijatu za inspekcijske poslove kažu da intenzivno rade na otkrivanju nelegalnih stanodavaca. Ali imaju samo šest turističkih inspektora i oni ne mogu da drže pod kontrolom metropolu kao što je Beograd.

"Mi imamo dobru saradnju sa buking komom. Sve subjekte koje otkrijemo da nisu registrovani, mi ih preko oglašivača, preko buking koma gasimo sa oglašavanja", kaže Miloš Slijepčević iz Sekretarijata za inspekcijske poslove Grada Beograda.

Vlasnicima stanova koji su poslovali na crno daje se mogućnost da registruju delatnost i nastave da rade tako da od toga koristi imaju i oni i država.

Ni turisti nisu zaštićeni ako odsedaju u nelegalnim objektima. Sve je dobro dok se ne pojavi problem. Ako se nešto neplanirano dogodi, ti portali preko kojih su iznajmili stan ne podležu nijednom zakonu Srbije.

"Jednostavno sami preuzimate rizik da, ukoliko nešto nije kako treba, ne možete se žaliti ovde nikome nego to morate raditi putem tog portala u zemlji u kojoj se taj portal registrovao", naglašava Aleksandar Seničić, direktor "Jute".

Sličan problem imaju sve evropske metropole. Gradonačelnica Pariza je, na primer, tužila "Airbnb" za nelegalno izdavanje stanova, a vrednost tužbenog zahteva je 12,5 miliona evra. Ni u Rimu nije ništa bolja situacija.

"Juna 2017, donet je zakon da vlasnici ako žele da koriste usluge portala, kome moraju da dostave potvrdu o plaćanju poreza. U slučaju da se otkrije da vlasnik nije platio porez, sledi kazna od 250 do 2.000 evra", objašnjava Marinela Ražnatović, dopisnica RTS-a iz Rima.

Neki su otišli korak dalje i zabranili rad "Airbnb" na njihovom tržištu, kao na primer Berlin i Turska.