Ima li u nastavi mesta za kulturu izražavanja

Status srpskog jezika u školama je pristojan, ali bi mogao da bude bolji, kažu filolozi. Sa uvođenjem novih predmeta, smanjivao se fond časova srpskog, odnosno maternjeg jezika, uglavnom u nižim razredima.

"Imate u Rusiji gde je ruski jezik takozvani nadnacionalni predmet i on ima poseban status. U Francuskoj je to osam ili devet časova, U Srbiji je to od prvog do petog – pet časova, i tu je naše zaostajanje. Standardna srpska gimnazija ima četiri časa nedeljno. Imamo neke evropske i svetske obrazovne sisteme gde ima pet. Znači, tu zaostajanje nije veliko, najveće je u mlađim razredima osnovne škole", kaže prof. Veljko Brborić sa Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Nastava srpskog jezika na Filološkom fakultetu, i svih predmeta i disciplina koje proizlaze iz srpskog jezika ili su u vezi sa srpskim jezikom, od centralnog su interesovanja za fakultet.

"Mi tu ozbiljnu poziciju i izuzetno mesto dajemo srpskom jeziku kroz aktivnosti koje su vezane kako za edukaciju nastavnika, za celoživotno učenje. I veliku pažnju posvećujemo prijemu stranih studenata koji sa stranih svetskih katedara dolaze na naš fakultet, u Srbiju, kao jedinstvenom centru za učenje srpskog jezika", rekla je prof. Julijana Vučo, prodekanka Filološkog fakulteta.

Ideja da se srpski uvede na sve fakultete kao izborni predmet zavisi od samih fakulteta.

"Zašto ne ponuditi da recimo i budući lekar može izabrati u jednom semestru ili jednoj školskoj godini nešto iz predmetnosti srpskog jezika, jezičke kulture, srpske književnosti, nešto što je povezano sa literaturom funkcionalne pismenosti ili nešto tako", navodi prof. Julijana Vučo.

Rešenje bi moglo da bude uvođenje izbornih predmeta – da učenici, kao i studenti, koji to žele mogu dodatno da se obrazuju i razvijaju kuluturu pismenog i usmenog izražavanja.