Neizvesna sudbina mini-hidroelektrane na Brezni

Šumarski fakultet u Beogradu odbio je da izda u zakup zemljište na području Specijalnog rezervata prirode na Goču kod Kraljeva, investitoru koje planira da na toj lokaciji izgradi mini-hidroelektranu. Prilikom izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu mini hidroelektrane Karaula na Goču, nisu konsultovani stručnjaci koji se bave proučavanjem biodiverziteta niti su sprovedena osnovna hidrobiološka istraživanja, navedeno je u saopštenju Šumarskog fakulteta.

Na Goču je pre dve godine izgrađena jedna mini hidroelektrana derivacionog tipa, kapaciteta 1.500 kilovat-sati i dužine cevovoda od 3,5 kilometra. Dotok vode je sa 200 litara u sekundi, u koritu reke opao na 17 litara tako da je ono tokom većeg dela godine suvo što pokazuju i fotografije.

"Na reci Šošanici i Brezanskoj reci napravljena je jedna takva hidrocentrala gde se i sada već vidi da se narušava celokupan vodni sistem i celokupan ekosistem na tim lokalitetima", kaže Slavko Jovanović, upravnik Specijalnog rezervata prirode Goč - Gvozdac.

Preduzeće "Hidro-Tan" iz Beograda želi da izgradi isto postrojenje na reci Brezni koja protiče kroz rezervat prirode Goč.

Klisura reke Brezne na Goču i sama reka su pod posebnom zaštitom države. Uprkos tome, investitor planira da položi oko dva kilometra cevi kako bi usmerio tok reke pravo na mini hidrocentralu.

Investitor "Hidro-Tan" iz Beograda tvrdi da je pribavio sva potrebna rešenja i dozvole za izgradnju ovog objekta. 

"Privredno društvo Mini-hidroelektrana Karaula poseduje pravosnažnu energetsku i građevinsku dozvolu kao i prijavu radova, koji su u skladu sa prostornim planom grada Kraljeva, usvojenim urbanističkim projektom i studijom o proceni uticaja na životnu sredinu", navodi "Hidro-Tan". 

Dragan Josić, hidroinženjer kaže da postoji i studija procene uticaja na životnu sredinu koju sprovodi Ministarstvo za zaštitu životne sredine i to je još jedan test da li ta elektrana može da se gradi ili ne može.

"Ako su svi dali pozitivne uslove i imaoci javnih ovlašćenja i ministarstva onda može da se izda građevinska dozvola i elektrana može da se gradi", kaže Josić.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu ne obuhvata sve hidrobiološke karakteristike Brezanske reke niti procene o režimu nanosa i erozivnog materijala u njenom slivu i zato nije prihvatljiva za Šumarski fakultet.

"Pošto je ovo zaštićeno područje, odnosno specijalni rezervat prirode, sve delatnosti odnosno aktivnosti koje ukazuju na promene ovih svojstava su zakonom zabranjene i to daje mogućnost Šumarskom fakultetu da ne da saglasnost za postavljanje cevovoda u dužini od 2.000 metara jer bi samim tim došlo do narušavanja celokupnog eko sistema", rekao je Igor Čukanović, upravnik Nastavne baze Šumarskog fakulteta na Goču.

Odluku Šumarskog fakulteta da ne izda zemljište u zakup i zaštiti specijalni rezervat prirode podržao je i Savet Univerziteta u Beogradu. 

broj komentara 3 pošalji komentar
(ponedeljak, 11. feb 2019, 15:16)
anonymous [neregistrovani]

Činjenice

Majstore, jel ti bolje da te truju elektrane na ugalj i da Srbija bude u vrhu liste po plućnim bolestima ili da se rade obnovljivi izvori (hidroel. , vetroelektrane itd) kao svuda u normalnom svetu. Norveska preko 90% struje pravi iz hidroelektrana i prirodu nisu zagadili npr.

(subota, 09. feb 2019, 12:49)
anonymous [neregistrovani]

Ispitati sve dozvole

Pod hitno ispitati sve izdate dozvole i dokumentaciju za izgradnju mini hidroelektrana u Srbiji.
Urgentno proveriti rad mini hidrolektrana koje su stavljene u funkciju, kao i njihov uticaj i efekte na životnu sredinu.
Pozvati na odgovornost sve nadležne, tamo gde se utvrde štetni uticaji na životnu sredinu.

(subota, 09. feb 2019, 11:40)
Marko [neregistrovani]

Tuzno

Sramota treba da nas bude kao ljudi sta radimo i sta dozvoljavamo da se radi. Nisu pare vece bogatstvo od onog sto nam pruza priroda. Bez novca se moze ali bez prirode ne moze...a unistiti prirodu zarad novca par ljudi je ravno samounistenju.