Poljoprivredni fakultet drugi vek započinje novim tehnologijama

Teodora Tomanić, rođena Beograđanka, odrasla u blokovima, kaže da su njeni prijatelji bili začuđeni kada im je rekla da će studirati poljoprivredu. Onda im je objasila da živimo u vreme viška tehnologija, a manjka hrane i da će najtraženiji i najplaćeniji biti oni koji upravljaju tim činjenicama.

"Želela bih da se bavim projektovanjem sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje. Svi znaju da je to veoma traženo i u svetu i u Evropi", objašnjava Teodora Tomanić, studentkinja četvrte godine Poljoprivrednog fakulteta.

Po diplomu Poljoprivrednog fakulteta najveći broj studenata ipak dolazi iz unutrašnjosti.

"Posle fakulteta planiram da se vratim za Loznicu odakle sam inače, da nastavim svoj privatni biznis, da poboljšam prodaju mehanizacije i edukovanje ljudi", kaže Stefan Despotović, apsolvent Poljoprivrednog fakulteta.

Na fakultetu kažu da su odavno prepoznali modernu poljoprivredu koja se oslanja na internet, senzore, algoritme. Od ove godine će polovina studijskih programa će promeniti naziv u skladu sa tim, a uvode se i novi IT predmeti.

"Takođe smo svedoci da se mnogo govori o digitalizaciji i to digitalizaciji primenjenoj znači na primarnoj proizvodnji koja se ovde i te kako već jedan dugi niz godina izučava", ističe prof. dr Radojka Maletić, prodekanka za nastavu Poljoprivrednog fakulteta.

Da teorija bez prakse i obrnuto ne vredi mnogo, dokazuju priznanja.

"Impozantno zvuči podatak da smo mi na 43. mestu Šangajske liste u oblasti prehrambene tehnologije", naglašava Prof. dr Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta.

Poljoprivreda odavno nije tema samo za agronome. Proizvodnja i distribucija hrane postaju goruća svetska tema kojom se ne bave samo ekonomski, već i politički analitičari i stratezi.