Zbog svinjske kuge preko granice ne može ni sendvič

Čovek ne može da oboli od virusa afričke kuge svinja, ali može da ga prenese sa zaraženih na zdrave životinje. Za razliku od velikih farmi koje imaju visok nivo zaštite, mali uzgajivači svinja, kakvih je više od 80 odsto u Srbiji, u najvećem su riziku.

"To je dodatni problem za nas stočare. Od cene, sada se rodio i ovaj problem. Mora se povesti računa o predostrožnosti, merama dezinfekcije", rekao je Željko Milutinović, proizvođač svinja iz Varne kod Šapca.

Najveći rizik preti iz Rumunije. Zabeležen je pokušaj trgovine zaraženim životinjama sa farmi u Aradu i Temišvaru. Zbog toga, preko naše granice ne može ni sendvič.

"Velika je opasnost i velika šteta u ekonomskom smislu, ukoliko bi došlo do prenošenja te bolesti na teritoriju naše zemlje. Naš je zadatak da svim silama i našim mogućnostima radimo da se to ne dogodi", istakao je Jovica Nikolajev, koordinator poslova u carinarnici Vršac.

"U slučaju da se pojave prerađevine i živo meso, mi ovde na carini oduzimamo i šaljemo na uništenje", napominje Bogdan Zagorac, šef carinske ispostave na graničnom prelazu Horgoš.

Oprez i kod lovaca 

Divlje svinje su najčešći prenosioci virusa. Na granici sa Mađarskom sprečava ih ograda za migrante. Na ostalim potezima, jedina brana su uzgajivači i lovci.

"Apelujem i na lovce koji šetaju da svoju obuću ne unose na farme kod svojih domaćih životinja, nego da operu i da ostave gde mi lovci ostavljamo puške", savetuje lovac Milan Petrović iz Varne.

Afrička kuga nije zabeležena u Srbiji. Simptomi te bolesti slični su klasičnoj kugi svinja.

"Iznenadno uginuće jedne ili više životinja, apatija, potištenost, visoka temperatura, krvava stolica, neveselost i nestabilnost na nogama", navodi Marko Ćirić iz Veterinarske stanice Šabac.

Šta činiti

Boban Đurić iz Ministarstva poljoprivrede poručuje da bi vlasnici morali da, ukoliko primete bilo kakvo pogoršanje stanja svojih svinja, odmah obaveste svog veterinara koji zna šta u tom slučaju treba raditi.

"Ukoliko se utvrdi kod samo jedne svinje postojanje ovog virusa, bukvalno moraju sve svinje na toj farmi da budu uništene", ukazuje Đurić.

Biosigurnosne mere koje je država propisala mogu da pomognu da se bolest izbegne.

"Kontrola ulaska, odnosno prolaska kroz farmu svinja, to se odnosi na radnike, ljude koji posećuju farmu ali i na ljude koji dovoze hranu i ljude koji odvoze svinje sa farme. Suzbijanje miševa, pacova, različitih drugih prenosioca bolesti, takođe moramo onemogućiti prisustvo pasa i mačaka koje su često vidljive na našim farmama svinja", navodi dr Aleksandar Stanojković sa Instituta za stočarstvo.

Bolest svinja, nastala u Africi, ne leči se. Sve uginule životinje moraju da se prijave veterinarima i unište na propisan način.