Preko "volontiranja" do prve plate – obaveze bez ikakvih prava

Nemaju gotovo nikakva prava, ali zato imaju obaveze kao i drugi zaposleni. Nekada čak i više od njih rade ne bi li se dokazali i tako došli do bilo kakvog ugovora. To je iskustvo mnogih mladih ljudi u Srbiji koji se bore za posao.

Neki i godinama rade na crno, i često uz obećanje da će dobiti ugovor. A pojedini rade sa ugovorom o volontiranju.

"Poslodavci najčešće pod volontiranjem maskiraju ono što jeste efektivan i faktički rad. Dakle mlada osoba dolazi na posao, radi 40 sati nedeljno na poslovima na kojima radi i drugi zaposleni u istoj radnoj jedinici, ali prosto njen rad nije vrednovan u onom pravnom smislu, samim tim i novčanom, samim tim i ostvarivanja drugih prava iz radnog odnosa", ukazuje Samedin Rovčanin iz Krovne organizacije mladih Srbije.

Čak 68 odsto mladih ne zna da postoji Zakon o volontiranju, pa ne čudi što mnogi ne razumeju šta je volontiranje i što ga uglavnom mešaju sa stručnom praksom.

"Volontiranje je akt dobre volje koji potiče iz altruizma i gde nekako vi, kao volonter, stavljate svoje slobodno vreme i svoje resurse zarad nekog opšteg dobra. Sve drugo – stažiranje, prakse, pripravništva i tako dalje mogu biti akt dobre volje, ali njihova primarna intencija jeste sticanje znanja, podizanje nivoa veština", objašnjava Rovčanin.

Ugovor za svaki rad 

Svaki rad kod poslodavca, pa i praksu, mora da prati ugovor, napominju pravnici u sindikatima mladima koji im traže savet.

"Praktičan rad, stručnu praksu, to ne poznaje nijedan naš zakon kao pojam. Svakako je u obavezi da zaključi neki ugovor, da li će da ga nazove ugovorom o radu na neko određeno vreme, da li će to da bude probni rad, pa sad tu definisano da li je to neko stručno osposobljavanje ili ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, kao rad van radnog odnosa", navodi Jelena Jeremić iz Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata.

Ako sa radnikom ne zaključi ugovor, poslodavcu preti kazna od 300.000 do dva miliona dinara, u zavisnosti od toga da li je preduzetnik ili pravno lice.

Organizatori volontiranja koji njime zamenjuju rad ili ga organizuju u cilju sticanja dobiti, mogu biti kažnjeni sa 100.000 do pola miliona dinara.

Šta su utvrdili u kontrolama, protiv koliko poslodavaca su podneli zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a koje je kazne sud najčešće određivao, RTS nije saznao jer nadležni ne odgovaraju. Važno je da rade svoj posao i zaštite i mlade jer čak i oni upućeni u svoja prava, neretko pristaju da ih poslodavac uskrati, samo kako bi mogli da rade.