Borba za osamostaljivanje osoba sa Daunovim sindromom

Inicijativa za saradnju potekla je od roditelja, koji se bore da svoju decu osposobe za samostalan život. To nije lako ako nema podrške, a, kažu, često nailaze na nerazumevanje.

"Osobe sa Daunovim sindromom, kada napune 19 godina, više ne pripadaju institucijama, oni se vraćaju kućama gde stagniraju, gde je njihov napredak onemogućen", kaže majka Marija Pavlović.

Mirjana Bošković Kostić iz Udruženja za pomoć osobama sa Daunovim sindromom ističe da svi koji imaju decu sa Daunovim sindromom razmišljaju šta će biti posle njih.

"Želimo da ih osposobimo za neki samostalni, koliko je to moguće, život i da oni što manje budu teret državi", kaže Mirjana Bošković Kostić.

Posao za starije od 18 godina 

Upravo to rade u centru u Banjaluci. Prvi put osobe sa Daunovim sindromom starije od 18 godina mogu da rade u restoranima, da budu društveno korisne i spremnije za samostalni život.

Projekat započet pre tri godine uspeo je jer su, kažu, imali podršku i grada i predsednika Republike Srpske.

"Treba znati formulisati zahtev, tražiti ono što treba i dobićete. Ja sam ujedno i roditelj mladića od 25 godina koji ima Daunov sindrom. Iz druge branše sam otišao u medicinu iz tog razloga. Godinama sam tražio put, nisam ga našao i počeo sam da stvaram taj put. Uspeli smo", kaže psihoterapeut i upravnik Daun centra u Banjaluci Zoran Jelić.

Danunov sindrom nije bolest. To je genetski poremećaj koji ne zavisi od roditelja, ekonomske situacije, niti načina života. Ta deca mogu, uz podršku, da žive samostalno. I za to se bore njihovi roditelji.

"Mi ćemo im biti podrška, učestvovaćemo aktivno u realizaciji njihovih aktivnosti i tehnički i finansijski", kaže direktor Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović.

Rehabilitacija osoba s invaliditetom je važna, a još važnije je da se osposobe da samostalno žive. To će biti najvažniji zadatak i roditelja i udruženja obe države.