Stari fijakeri, đermovi i vetrenjače privlače turiste

Ravnica naslonjena na Frušku Goru, sa čak 67 dvoraca, bezbroj crkava, manastira i samostana, salaši, čarde i tradicija 26 različitih naroda, svake godine privuku sve veći broj turista u severnu pokrajinu.

"Vojvodinu je posetilo 14,5 odsto više stranih turista u odnosu na isti period 2017. godine. Kada pričamo o noćenjima, brojke su znatno veće, čak 17,5 procenata je ostvareno više", kaže Nataša Pavlović, direktorka Turističke organizacije Vojvodine.

Najviše gostiju imaju Novi Sad, Sombor i Subotica. Autentična arhitektura, kulturno- istorijske institucije, muzeji, ali i deset tvrđava su prvo što stranci žele da vide.

"Krenuli smo od tvrđave, koja je jedna od najlepših tvrđava koje sam ikada video, bilo gde, a video sam ih dosta. A u centru grada se mogu videti stare barokne zgrade iz vremena Habsburške monarhije i perioda nakon toga", kaže turista iz Danske.

"Novi Sad je prelep grad. Posebno kombinacija srpske i habzburške arhitekture. Da, dopada mi se mesto veoma", istakao je drugi turista iz Danske.

Nedavno je jedan od najuticajnijih svetskih turističkih časopisa Lonli Planet, Novi Sad proglasio za treću najpoželjniju destinaciju u 2019. godini.

Promocije na sajmovima i društvenim mrežama, ali i titule Evropske prestonice mladih i prestonice kulture, kao i Egzit festival, doprineli su da grad predhodne godine privuče 43 procenta više gostiju nego godinu pre. 

"Svakog meseca kroz naše info centre ugostimo turiste iz oko 40 zemalja sveta, dok u pojedinim mesecima, kao što je recimo majski sajam, Egzit, Nova godina, beležimo turiste iz oko 60 zemalja sveta. To je dakle region, Rusija, Kina sve više, a svakako da su pored Kine od vanevropskih zamalja, najviše prisutne Australija i SAD", kaže Tihana Putin iz Turističke organizacije Novog Sada.

Susedne Sremske Karlovce poseti 200 hiljada turista godišnje, najviše zbog istorije i jedinstvene arhitekture. Ali i zbog vinskih podruma koje ima gotovo svaka kuća. Ovaj je star preko 150 godina. 

"Kada dođu u naš podrum, mi odradimo prezentaciju, ispričamo im o familiji, ispričamo o zasadima, posle je degustacija četiri-pet vina i gledamo da im damo sorte koje su vezane za Sremske Karlovce", rekoa je vinar Petar Bajlo.

Uz Frušku Goru, rezervate prirode, banje, u pokrajini se i dalje mogu videti muzejski primeri života, poput đermova, vetrenjača ili starih fijakera - sve to Vojvodini donosi preko pola miliona turista godišnje.