Kakav vazduh udišemo

Poslednjih dana građani Niša žale se da ne mogu da dišu. Početkom meseca vazduh u Beogradu i još pet gradova u Srbiji bio je zagađeniji nego u Pekingu, prema međunarodnim standardima za merenje kvaliteta vazduha. Kakav vazduh udišemo i da li je stanje kada je reč o zagađenju ove zime drugačije nego prethodnih godina?

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je vazduh u Beogradu dobar do umereno zagađen i da se ne može porediti sa onim u Pekingu.

Prema njegovim rečima, zimi dolazi do većih prekoračenja zagađujućih materija u odnosu na granične vrednosti, ali se kvalitet vazduha ocenjuje na godišnjem novou tako da se ne može reći da je vazduh u Srbiji sličan onom u Pekingu. 

"Uvek u Srbiji tokom zime imamo mnogo individualnih ložišta i starih automobila. Tamo gde je velika populacija dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti što svakako nije dobro", kaže Radović.

Na zagađenost vazduha utiče i geografski položaj pojedinih mesta, kao što su Kosjerić i Užice, koja se nalaze u kotlinama. 

Radović ističe da se radi na smanjenju aerozagađenja i dodaje da to nije proces koji se može uraditi preko noći – neophodno je napraviti sistemske mere.

Prema njegovim rečima, Bor bi bio najkritičniji, ali investicijom od 200 miliona evra u novu topionicu, on se više ne nalazi na listi zagađenih gradova.

Takođe, EPS sprovodi projekte od nekoliko stotina miliona evra koji se tiču smanjenja aerozagađenja.

"Naše resorno ministarstvo ima program pošumljavanja i naredne godine uložiće u menjanje kotlarnica u lokalnim samoupravama širom Srbije", kaže Radović.

Ministarstvo energetike će naredne godine početi sa fondom za energetsku efikasnost, jer naši objekti troše više energije i samim tim prouzrokuju više aerozagađenja, a prva preporuka UN je da se smanji zavisnost od fosilnih goriva, objasnio je Radović.

Aerozagađenje je globalni problem – devet od deset ljudi na Zemlji ima problem sa zagađenim vazduhom, kaže Radović i navodi da su to procene Svetske zdravstvene organizacije.

Prema njegovim rečima, kvalitet vazduha u Srbiji je sličan kao u zemljama u regionu – bolji smo od BiH, a lošiji od Mađarske.

Najčistiji vazduh udišu građani u Skandinaviji, gde se ulaže mnogo više novca u zaštitu životne sredine. 

broj komentara 8 pošalji komentar
(nedelja, 20. jan 2019, 14:57) - anonymous [neregistrovani]

Licemerna briga

Većina i dalje ne vidi drveće od šume. Kotlarnice su samo vrh ledenog brega. Analiza uzoraka vazduha nije sveobuhvatna. Uzroci vazduha se ispituju samo na "uobičajene" zagdjivace. U tom smislu, bez istinske analize i njenog objavljivanja javnosti svaka diskusija na ovu temu je u potpunosti licemerna.

(nedelja, 20. jan 2019, 14:15) - anonymous [neregistrovani]

Beocin

Beocin je redovno u top10 najzagadjenijih mesta na svetu, pa niko ne radi nista po tom pitanju, tako je od kada postoji cementara.

(nedelja, 20. jan 2019, 12:49) - anonymous [neregistrovani]

Sanatorijum za plućne bolesti

Zagađenje u centru Niša, gde nema dovoljno vegetacije, jeste veliko jer je u pitanju kotlina sa sve većim saobraćajem i lošim dizel motorima uvoznih automobila. Ja živim na selu , na severnom obodu Niša, gde je vazduh odličan sa stalnim vetrovima i šumom u okolini. U blizini se nalazi i sanatorijum za plućne bolesti koji je nažalost premešten u sam centar grada gde je zagađenje veliko, nelogičan potez zbog puke racioanalizacije troskova.

(nedelja, 20. jan 2019, 12:42) - anonymous [neregistrovani]

Kom

Nema tu neke filozofije. U Nišu se ljudi greju uglavnom na drva, verovali ili ne čak ima i stambenih zgrada koje to praktikuju. Dok se ova praksa ne promeni, problem će biti prisutan. Kontraargument koji se bazira da je to najjeftinije a narod u Nišu siromašan je po meni besmislen jer trujemo sami sebe, dakle zdravlje na kraju skuplje platimo.
Ja sam za to da se u gradovina zabrani grejanje na drva. Neka se izvrši gasifikacija ili svi na toplanu. Život u gradu nije samo stvar društvenog staleža već bi trebao vući i neke obaveze i odgovornosti ka tom društvu. Medjutim mi smo kao nacija totalno društveno neodgovorni pogotovo u pogledu ekologije.

(nedelja, 20. jan 2019, 11:57) - anonymous [neregistrovani]

Pored ekonomije, jedan od najvaznijih problema u Srbiji

Molim RTS da sto vize paznje posvecuje problemu zagadjenja vazduha u Srbiji. Hvala!

(nedelja, 20. jan 2019, 11:46) - Дејан [neregistrovani]

На годишњем нивоу

Опет ви са неким статистикама... Нема везе што се тренутно гушите, за пар месеца дишемо свеж и чист ваздух. По принципу не липчи магарче до зелене траве

(nedelja, 20. jan 2019, 11:43) - anonymous [neregistrovani]

Netačno

Vazduh u Nišu je tokom cele godine zagađen i to na visokom nivou. Lako je dokaziv porast broja osoba sa respiratornim smetnjama na teritoriji Niša u zadnjih nekoliko godina. Čak i stranci koji dolaze češće u ovaj grad tvrde da je vazduh drugačiji i da imaju smetnje pri disanju (bilo leti ili zimi). Toliko.

(nedelja, 20. jan 2019, 10:30) - Mirko [neregistrovani]

Čist vazduh

Najveći problem su privatne kotlarnice, ali ne samo zbog toga što lože ugalj. Primera radi u nekoliko auto servisa video sam da se greju na prerađeno ulje (imaju specijalne gorionike za to). Obzirom da se u prerađenom ulju nalaze razni metali koji se koriste za izradu pokretnih delova motora (aluminijum, hrom, nikl, olovo, cink), dok o samom sastavu ulja pre upotrebe da ne govorimo, možda bi prvo trebalo doneti zakone i mehanizme za njihovo sprovođenje, šta se sme koristiti za ogrev. Prerađeno ulje je jedna od najkancerogenijih materija sa kojom obično građanstvo može doći u kontakt, a isto se kod nas kroz takve kotlarnice sagoreva, sve štetne supstance se sagorevanjem ispuštaju u atmosferu, dok posle ulaze u zemljište, pa osim što ih udišemo, posle ih unosimo kroz hranu. Možda treba razmišljati o subvencijama za prelazak objekata na gradsko (centralno) grejanje, ali ne samo za priključak, već i za mesečne račune. Znam da bi to značilo ogromne novce, ali je bolje izdavajati za to, nego za lečenje bolesti koje izaziva prekomerno zagađenje.