"Uskraćivanje informacija mora dobro da se opravda"

"Ustav jemči pravo na pristup informacijama i to je takozvano pravo na obaveštenost. Pripada ne svakom građaninu ove zemlje, nego svakom licu, bilo da je fizičko ili strano", rekla je Nevena Ružić gostujući u Beogradskoj hronici.

Dodala je da to pravo pripada čak i državnim organima i da su postojali slučajevi da su se organi vlasti žalili na druge organe.

Kako je rekla, ima više od 34.000 žalbi i u najvećem broju slučajeva organ vlasti uopšte nije postupio po zahtevu građana za informaciju.

"I to je ružna praksa. Vi imate organ vlasti koji ne odgovara ni na kakvo pitanje, ni podnet zahtev", rekla je Nevena Ružić.

Kaže da se u tom slučaju pokreće mehanizam žalbe povereniku, da se angažuje služba i najčešće se postupak završi tako što se dostavlja tražena informacija, što je moglo da se učini odmah.

Nevena Ružić napominje da se u Zakonu o pristupu informacija od javnog značaja kao prekršaj opisuje kada se ne postupi po zahtevu i da su predviđene kazne od 5.000 do 50.000 dinara.

Dodaje da su različiti razlozi za nepostupanje, od moguće zle namere do nemara prema pravu i navodi da je promena svesti trebalo odavno da se dogodi.

Kap primer informacije koju bi građani trebalo da znaju, Nevena Ružić je navela trošenje budžeta. Kaže su npr. na raznim trgovima organizovani koncerti povodom dočeka Nove godine i da građani imaju pravo da znaju koliko je novca dato u te svrhe i ko je dobio taj novac.

Ružićeva poručuje da svaki državni organ mora da štiti javni interes i da postoji pretpostavka javnosti da zna. Ističe da svako eventualno uskraćivanje informacije mora dobro da se opravda.