Snežne padavine dodatna prepreka migrantima na putu ka EU

U kolektivnim centrima u Srbiji trenutno je 4.200 migranata. Prema procenama Komesarijata za izbeglice minus i sneg nisu dovoljan razlog za oko 250 ljudi da se udalje od graničnih prelaza. Oni pokušavaju da krenu ka Evropskoj uniji, iako osim žica, vremenski uslovi to dodatno otežavaju.

U Iranu je Mejsam radio na Fakultetu političkih nauka, a njegova žena Sudei bila je učiteljica. Kada su stigli u Krnjaču njihova mlađa ćerka imala je tek dva meseca. Pre nekoliko meseci u ovoj sobi proslavila je drugi rođendan.

"Stigli smo pešaka i putovali sa krijumčarima. Od Turske, do Bugarske, pa onda u Srbiju. Ovde nam je dobro, ali želimo da odemo u Evropu", kaže Mejsam.

Istu želju kao i porodica Amiri ima više od pet stotina ljudi u Centru u Krnjači. Dvostruko je manji broj na jugu, u Vranju. Znaju gde će, ali ne i kada. 

Ističu da bi voleli u Nemačku ili Englesku i dodaju da je previše hladno da sad krenu, ali da će to učiniti čim se vreme prolepša.

Tu se pamte dani i kada je više hiljada ljudi dnevno prolazilo, a najviše izbeglica dolazilo iz Sirije. Sada su najbrojniji Avganistanci, Iranci i Pakistanci.

"Isti je broj odlazaka i dolazaka, trenutno dolaze preko Bugarske i Albanije", kaže Uroš Zorić Kirs iz Prihvatnog centra u Vranju.

Menjale su se rute i za izlazak iz zemlje, pa je tako je prošlog leta Loznica postala značajna na mapi migranata – na putu ka Bosni i Hercegovini. Ovih dana na ulici ih ne viđaju često, ali ih ima u Centru.

Iz Centra kažu da gužvi nema ali su im kapaciteti popunjeni, jer su, kako navode, neke porodice različitog brojnog stanja. 

Komesarijat: Priliv migranata sigurno neće stati 

Da li će i koliko na proleće oživeti Balkanska ruta sada se samo pretpostavlja.

Pomoćnik komesara Komesarijata za izbeglice Ivan Georginov kaže da priliv migranta sigurno neće prestati. "U kom će intezitetu će se to odvijati zavisi od situacije u zemlji porekla, od situacije na graničnim prelazima – žice, žilet-žice, pasa, vojske i policije, a naročito od potrebe razvijenih zemalja za radnom snagom", navodi Georginov.

Nevladnine organizacije podsećaju da bi mnogi mogli da ostanu nekoliko godina ili čak trajno.

"Ove godine se integracija čini kao jedan novi korak, kao tabu tema, o tome se mnogo ne govori. Ako su ljudi ovde godinama, oni faktički žive ovde. Ako su ilegalno, treba da budu vidljivi", napominje Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

Dodaju i da je jedan korak dobijanje statusa. Prošle godine do prvog decembra 7.648 ljudi zatražilo je azil, dobilo ga je tek dvadesetoro.

broj komentara 0 pošalji komentar