Patrijarh Irinej: Albanija želi da se proširi na račun Srbije

Patrijarh je podsetio da su se na Kosovu i Metohiji odigrali krupni događaji u istoriji srpskog naroda i istakao da Srbija kao država i srpski narod to ne mogu da im poklone.

"Sve što je pozitivno i vredno tamo se razvijalo, i država i zakonodavstvo i prosveta i kultura. Dužni smo svim svojim silama, pre svega, jednim ljudskim odnosom i ljudskim načinom i metodom da branimo tu našu svetu zemlju i svetinje, koje žele da uzmu i da proglase nekim kosovskim svetinjama. To nisu kosovske svetinje, to su srpske svetinje, svetinje naše Crkve i našega naroda. Pa se traže rešenja. Oni traže ono što im je neko poklonio da to isto učini i Srbija kao država i srpski narod - da im to poklone. To mi nikada ni pod kojim uslovima ne možemo učiniti", istakao je patrijarh.

On je naglasio da je Srbija dužna da na jedan ljudski način brani Kosovo, poštujući sve i svakoga, ali "pre svega sebe, svoju istoriju i svoju kulturu".

Patrijarh je rekao i da se crnogorska crkva sama proglasila autonomnom i da su za mitropolita proglasili jendog raščinjeng sveštenika, koga nije raščinila srpska crkva, nego carigradska.

"Sadašnji takozvani mitropolit Miraš Dedeić bio je klirik carigradske crkve u Rimu, tamo je nešto zabrljao, tako da su ga oni raščinili, a ovi ga prihvatili i proglasili za mitropolita Crne Gore. Kakav je on, takvi su i oni koji su ga proglašavali i prihvatili za mitropolita, dakle, nešto što se ne može prihvatiti niti odobriti. Na svu sreću i dobro, njega priznaje vrlo mali broj naroda s državnom vlašću. Priznaju ga oni koji nisu ni kršteni, koji nisu ni hrišćani. Oni ga žele i proglašavaju za mitropolita. Narod to nije prihvatio", rekao je Irinej.

On je dodao da je od mnogih čuo da oni koji pripadaju crkvi mitropolita Miraša Dedeića idu kod mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve Amfilohija kako bi se krstili, venčali i pričestili. 

Po pitanju raskola između ukrajinske i ruske crkve, Irinej ističe da se srpska crkva pre svega vodi kanonskim principima i kanonskim poretkom.

"Ne navijamo ni za Carigrad ni kao crkva srpska, ni za Rusiju, nego za kanonski princip i kanonski poredak, a on je veoma jasan. Ukrajinska crkva je bila u sastavu ruske Crkve, ona je dobila autonomiju i ona i danas postoji u Ukrajini. Ta crkva ima preko 90 eparhija, 90 episkopa i najveći broj stanovništva koji je ostao veran dosadašnjoj tradiciji odnosa ruske i ukrajinske crkve. Ostale crkve svakako će doći do opredeljenja, odnosno do stavova koji će sigurno uslediti nakon ovih događaja. Stvar je veoma jasna, tu nema mnogo razmišljanja, jer ako se isključi politika, onda je kanonski momenat veoma jasan", rekao je patrijarh.

To je, kako kaže, pitanje koje je moglo da se reši saborom predstavnika crkava, koji bi zajednički razmotrili pitanje stanja crkve u Ukrajini.

"Međutim, nije se pošlo tim putem, već je carigradski patrijarh uzeo pravo na sebe da to rešava i da na svoj način rešava pitanje koje je rešeno pre 300 godina. Pravi razlozi nisu kanonske prirode, nego političke. Želja jednoga dela moćnog sveta da se osvajanjem Ukrajine približi Rusiji, kako bi imali bolji nadzor na tom zemljom. Na to pitanje naišao je i patrijarh Carigradski, ne konsultujući nikoga, nego verovatno u dogovoru s nekim drugim silama ovog sveta da to pitanje reši. Kako vidimo bar do sada, ono je rešeno na najkatastrofalniji način. Na način gde će taj novi raskol u Ukrajini biti ozakonjen i produžen", rekao je patrijarh.