Zimski san Senjskog Rudnika

Kada u devetoj deceniji živite sami u planinskom mestu dvadesetak centimetara snega i nije velika briga, posebno za one koji su radeći u rudniku stalno u rukama držali kramp i lopatu.

Na pitanje da li ima neko mlađi da očisti sneg Alija Duraković iz Senjskog Rudnika odgovara da je on u selu i najmlađi i najstariji. "Nije ovde loše, mi smo navikli na ovu klimu", kaže Alija Duraković, iz Senjskog Rudnika.

U Senjskom Rudniku, tokom zime je nešto manje od 300 stanovnika. Uglavnom su to stariji ljudi, porodice rudara. Ambulanta i pošta otvoreni su radnim danima.

Nekada je, kažu oni koji su tu decenijama, mesto bilo puno ljudi, a rudarsko naselje bilo je i filmska scenografija za "Petrijin venac" i serijal "Kad su cvetale tikve". Sada tokom zime skoro da i nema putnika namernika, te su meštani srdačni sa svakim ko naiđe.

"Bile su i prodavnice, pa imala otkupna mesta, imali smo pre i bioskop, imalo pa dolazio i cirkus, to je bilo mnogo lepo, pa imalo mnogo naroda ali sada su većinom penzioneri ostali," rekla je Zeida Avdić iz Senjskog Rudnika.

Ovde u Senjskom Rudniku svi su mnogo očekivali od Muzeja ugljarstva koji je otvoren 1980. godine. Tri godine kasnije muzej je sa neposrednom okolinom proglašen za zaštićeno kultuirno dobro, ipak posetilaca nema puno naročito u zimskim mesecima što ne iznenađuje, autobuskog saobraćaja ovde nema, sem autobusa koji prevozi zaposlene do rudnika.

"Nekad čistač ide, nekad ne. Kragujevac put održava, od Senja sve do Resavice, ali kad budu veći snegovi ne idu ni oni na vreme. Znači autobus nekad prođe, a čistač nije očistio put, znači mnogo je otežano," kaže rudar Dejan Milenović

Na proleće mesto oživi jer dolaze i oni koji su zimi u okolnim mestima. Po šumama beru pečurke, lekovito bilje. A do proleća, jedina želja im je kažu, da bude što manje snega.