Ispiti zbog kojih se studira decenijama

Jedan predmet na Geografskom fakultetu za neke studente je nemoguća misija, pa na diplomu čekaju i po dve decenije. Takvih predmeta koji se polažu i padaju godina ima i na mnogim drugim fakultetima. Proveravali smo kakve su mogućnosti studenata kada naiđu ne ovakav problem.

Ko položi baš taj ispit – završio je fakultet. Ta mantra i danas je popularna među studentima, a u slučaju Geografskog fakulteta važi za predmet profesorke Mile Pavlović. Neki su zbog tog predmeta i odustali od diplome, a među najupornijima je student koji je 27 puta izlazio na ispit. Oni koji ne mogu da polože najviše se žale na čudna pitanja koja profesorka postavlja.

"Neki čak i ne pokušavaju da izađu do poslednje godine, plašeći se da neće položiti. U stvari, iz iskustava starijih studenata saznali su da traži sve od reči do reči, da traži informacije kao što je broj stoke, ovaca ili konja u nekom gradu u Drugom svetskom ratu, ili koje su se žitarice gajile u Jugoslaviji", kaže student Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Sličan problem imali su i studenti Fakulteta veterinarske medicine. Oni su uz angažovanje uprave malu prolaznost uspeli da reše.

"Ako neki fakultet ima oko 40, 45 ispita i ako taj neko od studenata ispolaže 42, 43 ispita i ima problem sa jednim ispitom očigledno da nije problem sa tim studentom, već je problem u uslovima prolaznosti, kriterijumima ili nekim drugim neprilagođenostima od strane profesora", ukazuje Nebojša Aleksić, predsednik studentskog parlamenta Fakulteta veterinarske medicine.

Gotovo da nema fakulteta na kom se neki ispit polaže teže nego ostali, kaže rektorka Univerziteta u Beogradu i ističe da ako se utvrdi da problem nije samo teškoća predmeta, treba da se reaguje.

"Ima načina da se prevaziđe problem, kao što smo rekli, autonomija rada nastavnika ne znači da nastavnik ne odgovara za svoj rad. I ja verujem da je istina na pola puta negde, a naš je zadatak da obezbedimo optimalne uslove za studiranje za sve naše studente", navela je rektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović.

Ostale su zapamćene žalbe studenata Farmacije na polaganje farmakologije. Srpska književnost 20. veka zadavala je teškoće studentima Filološkog fakulteta u Beogradu, a studenti Filozofskog fakulteta u Nišu imali su primedbe na prolaznost na predmetu Osnovi socijalne psihologije.

broj komentara 9 pošalji komentar
(sreda, 19. dec 2018, 13:21)
ss-cirih [neregistrovani]

studiranje

moja deca studiraju u cirihu i samo mogu da kazem da je studiranje u Svajcarskoj jako,jako tesko.Na mnogim fakultetima imaju pravo da polazu samo dva puta isti ispit ,cak ispadaju i gube pravo na dalje studiranje i ako im je bio zadnji ispit.

(sreda, 19. dec 2018, 12:13)
Saša [neregistrovani]

Re

Pa šta je sa vama ? Hoćete nagradu za to ? Postoji nešto što se zove odgovornost. Znate li vi da na zapadnim univerzitetima, ako je prolaznost na ispitu ispod 70% profesor mora da drži dodatna predavanja i da obrazloži zašto je takav razultat bio. Slažem se da znanje treba da bude kriterijum za prolaz, a ne procenat prolaznosti. I za tehničke fakultete i pismeno polaganje to je tako. Kada sam dao fiziku ne etf prolaznost je bila 13%. Ako bi se na svim fakultetima uvelo pravilo prolaznosti od 50%, etf bi prestao da postoji. 

(sreda, 19. dec 2018, 11:47)
Милан [neregistrovani]

Реално

Студент који положи све испите осим једног и тај испит вуче пар година, чак деценију, то је искључива кривица професора!

(sreda, 19. dec 2018, 11:10)
anonymous [neregistrovani]

Проблем

Проблем са наведеним испитом, предметом и професором јесте што су приоритети и наставни циљеви у раскораку са савременим светом за једно два века. Наиме, у XIX веку је вило сасвим нормално тражити од студента да зна колико грла стоке је продато на некој пијаци у Новом Саду 1679. године, и колико длака су имала сва та грла комбиновано. Међутим, такве информације су постале сувишне у данашњем свету, захваљујући лакшем приступу информацијама. Ја сам полагао сличан испит на мом факултету, и сећам се да сам на крају меморисао индекс појмова не бих ли био боље припремљен. Онда сам пошао на Запад, где сам видео да њихови студенти меморишу свега 1 одсто информација али да зато имају сјајне аналитичке способности, које лако примењују у савременом свету.

(sreda, 19. dec 2018, 10:51)
anonymous [neregistrovani]

Zlaja

Na elektrotehničkom i mašinskom je prolaznost na ispitama reda veličine nekoliko procenata.ne na jednom nego na 90% ispita
I niko ne kuka

(sreda, 19. dec 2018, 10:40)
anonymous [neregistrovani]

Elektronika i telekomunikacije

Ispiti su im sveščice po nekoliko desetina strana.
Sećam se da smo se salili
1 Teški
2 Srednje teški
3 Laki fakulteti
4 Geografija
Predmet elektromagnetika je obimnija od čitave njihove godine,i to one sa najviše ispita.da ne govorim da se svi ispiti na elektrotehničkom i mašinskom polazu iz dva dela , pismeni i usmeni.  

(sreda, 19. dec 2018, 10:28)
Bojan [neregistrovani]

negde na pola

U pravu je rektorka da je istina negde na pola. S jedne strane uvek je bilo vecitih studenata koji kukaju ali s druge strane ako je tih studenata na nekom predmetu bas mnogo, ako od stotinu ne mogu ni dva da prodju, i to s niskim ocenama, onda se treba setiti da profesor nije samo ispitivac vec je prvo predavac. On predaje znanje pa onda proverava sta su studenti od toga usvojili. Pa ako ustanovi da niko nista nije usvojio, treba i on sam i kolege da se zapitaju da li dobro predaje. To je vece pitanje nego da li dobro ispituje. Ne moze se nista ne dati studentima a onda im se svasta traziti. 

(sreda, 19. dec 2018, 10:00)
Dile [neregistrovani]

Znanje

Na mnogim fakultetima postoji neko ko zagorčava život studentima i nije moguće da student položi 33 i više ispita a dve decenije ne može jedan. Ovo je onda pitanje za ministarstvo prosvete i druge nadležne službe.

(sreda, 19. dec 2018, 08:57)
anonymous [neregistrovani]

nisu studije počele od ove školske godine

a šta je sa nama koji smo uspjeli da položimo te "teške" predmete? Uvijek će biti studenata koji će se žaliti na nešto ili na nekoga. Iz mog iskustva uvijek je problem u tim studentima a ne u profesorima, predmetima, gradivu, literaturi, rokovima i sl. Kriterijume treba pooštriti tako da znanje bude mjera prolaznosti a ne statistika - što bi mnogi "vječiti studenti" željeli.