"Pejsmejkeri spas za srčane bolesnike, obučiti što više lekara za ugradnju"

Najviše pejmejkera ugradi se u Pejsmejker centru Kliničkog centra Srbije, koji obeležava 50 godina postojanja, a načelnik te ustanove profesor Goran Milašinović kaže da se ove godine istovremeno obeležava i 60 godina od kada je prvi pejsmeker ugrađen u ljudsko telo, ali i jubilej centra koji je osnovao profesor Milan Đorđević po kojem centar i nosi ime.

"Pejsmejkeri su jedna od paradigmatičnih proteza, sprava koje su ugrađuju u ljudsko telo od pre 60 godina. Ideja je u medicini tada bila da kada nešto ne valja, kada je neki organ bolestan ili deo organa treba napraviti mašinu i tu mašinu ugraditi u ljudsko telo i mislim da u toj filozofiji medicina i dalje živi", rekao je Milašinović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Ukazao je da je ono što savremena medicina nudi jeste minijaturizacija.

"Tehnologija je danas takva da vi možete da imate mikročipove, mikrobaterije, sve je danas mikro i nekada je aparat bio 200 grama, pa 100 grama, bio je dosta težak morali smo da ga ugrađujemo u trbuh, danas ga ugrađujemo ispod kože u grudnom košu, ispod ključne kosti", kaže Milašinović.

Dodao je da se najnoviji aparati ugrađuju kateterski, imaju svega dva grama i da je to zapravo jedna kapsula koja izgleda kao tableta.

"Nisu indikovani za sve pacijente, ali se ugrađuju i mi ih u Srbiji takođe ugrađujemo. Uspevali smo do sada da pratimo svet i kada god se u svetu nešto u tom polju izmislilo mi smo iste godine ugrađivali u Srbiji", istakao je Milašinović.

"Obučiti što više lekara za ugradnju pejsmejkera"

Objasnio je da su pejsmejkeri aparati kojima se sprečava iznenadna srčana smrt i one osobe kojima su indikovani, koji imaju opasnost od iznenadne srčane smrti, kada im se ugradi ovaj aparat oni su potpuno ozdravili.

"Zato je velika šteta ako ne možete da ugradite pacijentu pejsmejker zbog toga što nemate normalno snabdevanje, nemate dovoljan broj kadrova, eksperata ili dovoljan broj referentnih lekara koji prepoznaju indikacije i nekom ne sprečite na vreme iznendanu srčanu smrt, a možete", kaže Milašinović.

"Mi smo imali, nažalost, priliku da tokom sankcija napravimo jedan eksperiment na ljudima koji ceo svet nije video, a to je da veliki broj osoba koji su bili indikovani od 1990. do 2000. godine nije dobio pejsmejker. Ispostavilo se da od 1.000 osoba koje su bile na listi čekanja, 500 je umrlo kod kuće čekajući pejsmejker. To je jedan stravičan podatak koji je nemoguće bez šoka preživeti", naglašava Milašinović.

Zbog toga, kako kaže, preduzete su akcije da se što više lekara u Srbiji obuči, otvoreno je, uz šest postojećih, još 12 centara i u Srbiji ima 18 centara za pejsmejkere.

U toku je trening za još jedan pejsmejker centar u Šapcu, a Milašinović navodi da će se širiti mrežu centara i dalje iako već skoro svaka velika bolnica u Srbiji ugrađuje pejsmejkere.

"Mislim da smo tu mapu pejsmejker centara mi već završili i sada je samo važno da lekari koji tamo rade, koji su obučeni, obučavaju nove mlade lekare, da predaju svoje znanje naslednicima", kaže Milašinović.

Istakao je da za hitne slučajeve ne postoji lista čekanja, jer ako je pacijent hitan njemu se ugradi privremeni pejsmejker odmah, a trajni pejsmejker već narednog dana.

"Radimo sedam, osam operacija dnevno, kada gledate da smo 200 ugrađivali u našem centru kada su bile sankcije, a danas 1.350 onda znate koliki je to obim posla", kaže Milašinović i dodaje da je veoma srećan što postoji ozbiljna koordinacija svih institucija.