Jeftin rad skupa boljka – šta je recept

Polovina zaposlenih u našoj zemlji ne može sebi da priušti minimalnu potrošačku korpu. Više od 50.000 ne prima zaradu, a dve trećine zaposlenih prima platu koja je manja od prosečne zarade. To su samo neki od razloga zbog kojih je na konferenciji "Radna prava – su naša prava" pokrenuta Platforma protiv jeftinog rada, preko koje će udruženja građana, sindikati, mediji i pojedinci moći da doprinesu promeni stanja.

Sigurnost posla i pravična zarada – prioriteti su mladima između 16 i 29 godina kada se zapošljavaju.

Do posla teško dođu, a onda polovina nema plaćen prekovremeni rad, a nešto je manje onih koji nemaju ni topli obrok, ni putne troškove, pokazala su istraživanja.

"Smatraju da su njihove zarade nepravične. Većina njih radi na nesigurnim poslovima, samo 40 odsto njih je zaposleno na neodređeno vreme. Njih trećina radi na poslovima koji su nižih kvalifikacija", kaže Sarita Bradaš, istraživač Fondacije Centra za demokratiju.

Više od 70 odsto mladih smatra da postoji diskriminacija na tržištu rada, a najčešći primer je manja zarada žena u većini sektora.

"Ljudi su danas u strahu od gubitka posla, ali naravno zbog i dalje visoke stope nezaposlenosti, uprkos padu, pristaju na raznovrsne uslove za rad i one koji predstavljaju nejednaki tretman, pa i diskriminaciju. Uglavnom prijavljuju žene zbog diskriminacije u vezi sa trudnoćom i materinstvom, ali i osobe sa invaliditetom", navodi poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Za švedski standard recept je upravo odnos prema radniku, kaže ambasador te zemlje.

"Vlada Švedske tokom 20. veka pa sve do danas nikad nisu fokusirane na davanje subvencije ili zaštitu fabrika. I u slučaju da moraju da stave ključ u bravu država je nastojala da obezbedi osiguranje za nezaposlene i prekvalifikaciju za one koji su ostali tehnološki višak", kaže ambasador Švedske Jan Lundin.

Prosečna plata u Srbiji bi mogla biti veća, ali za to je, kažu, neophodna uz više investicija i radnih mesta, i veća angažovanost i saradnja zaduženih za zaštitu radnika i sindikata.

broj komentara 6 pošalji komentar
(četvrtak, 13. dec 2018, 08:33) - Bojan [neregistrovani]

Prosečna plata

Realno, većina, i to velika, radi za polovinu prosečne plate, a mnogi rade i za manje od minimalca.
Npr. radnici nekih agencija za čišćenje i održavanje imaju platu 15000,radnici po pekara a i prodavnicama po 20-ak,a 30000 se smatra solidnom platom, tako da je ta prosečna šarena laža,jer ako 10 radnika ima po 40 000,a dva rukovodioca po 400 000, prosek jeste veliki.

(četvrtak, 13. dec 2018, 08:00) - anonymous [neregistrovani]

e sad lepo

...e sad lepo ovaj članak dajte predsedniku Vučiću da pročita. Po predsednikovoj teoriji mi sad živimo u Srbiji bolje nego ikad...

(četvrtak, 13. dec 2018, 07:59) - anonymous [neregistrovani]

Imali smo ih

Ne tako davno, smo ih imali. Bojim se, nikad više.

(četvrtak, 13. dec 2018, 07:56) - anonymous [neregistrovani]

Plata shodna obrazovanju

Učio sam školu da bih živeo bolje i došao u situaciju da sa zavrenim Mašinskim fakultetom nemam platu shodnu svom obrazovanju. Da ljudi koji nemaju fakultet imaju veću platu, a meni jedino što preostaje jeste da idem u inostranstvo da tamo radim i ostanem.

(četvrtak, 13. dec 2018, 07:36) - anonymousja [neregistrovani]

plata

Za sve to je potrebno otvarati nase fabrike a ne,dovoditi strane i prodavati jeftinu radnu snagu.

(četvrtak, 13. dec 2018, 04:15) - Mirjana [neregistrovani]

Ja ne verujem

Kod nas se bolje zarađuje i živi nego u nemačkoj.