Srbija sve starija

Evropska populacija ubrzano stari, a bolesti, izolacija i usamljenost su potencijalne pretnje, rečeno je na završnoj konferenciji projekta sprovođenog tri godine u pet država regiona "Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba na Zapadnom Balkanu", koji finansira Evropska unija (EU).

U Srbiji je 19,2 odsto stanovnika starije od 65 godina, a do 2050. činiće 32,3 odsto populacije, što će biti većina, rekao je predsednik Crvenog krsta Dragan Radovanović.

Kako je istakao, s obzirom na to da je Srbija među najstarijim u Evropi, a sa tim trendom raste i rizik od socijalne isključenosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković predočila je poslednji podatak iz 2016. da je u Srbiji tek 14 odsto dece uzrasta do 14 godina.

Ona je na otvaranju skupa u sedištu Crvenog krsta Srbije ukazala da u društvu u kojem su i dalje ukorenjene predrasude, koje vode isključenosti i diskriminaciji, treba otkloniti barijere da bi stariji ljudi ostvarili svoje potencijale i to na dobrobit svih.

U tome je naglasila ulogu nevladinih organizacija koje bi trebalo osnažiti da rade na tome više.

"Osnaživati stare da ostanu gospodari svog života" 

Šef sektora operacija u Delegaciji EU Nikolas Bizel poručio je da bi trebalo osnaživati starije da ostanu gospodari svojih života i predočio da se u evropskoj inkluziji starih poklanja naročita pažnja.

Prema njegovim rečima, broj starijih ljudi veoma brzo raste u čitavoj Evropi i do 2030. biće još 12 miliona starijih od 80 godina, a starenje Srbije je među najvećim u Evropi.

Zbog toga ovakvi projekti, pošto mnogi od njih žive sami ili u kolektivnim domovima bez podrške, imaju dugoročna rešenja, rekao je Bizel.

Ovo je početak veoma potrebne reforme socijalnog sistema za pomoć i podršku starijima, rekao je i najavio da će EU nastaviti da podržava institucije Srbije u tome.

Zamenica ambasadora Austrije Sabine Kroizebruner ukazala je i da Srbija i Zapadni Balkan dodatno imaju i problem odlaska mladih i da bi trebalo naći način da se spreče da odu i da im se dâ motiv da ostanu i daju odgovore na socijalno starenje.

Kako je navela, 300.000 ljudi poreklom iz Srbije živi u Austriji, a pitanje je da li će tamo i ostati ili će se u stare dane vratiti u maticu.