Rodna ravnopravnost u fokusu, ali i dalje mnogo izazova

Maja Gojković je na konferenciji "Razvoj rodne ravnopravnosti kroz regionalnu saradnju" rekla da se posvećenost države borbi za bolji položaj žena vidi po usvajanju zakona i međunarodnih konvencija, i podsetila da se na čelu Vlade, Skupštine, Narodne banke Srbije, Ustavnog suda i drugih važnih institucija nalaze žene.

"U parlamentu imamo 94 poslanice, one čine 37,6 odsto ukupnog broja poslanika i mnoge se nalaze na čelu odbora, komiteta i delegacija", navela je Gojkovićeva i dodala da je važno da se kroz otvoren razgovor dođe do istine o položaju žena i definisanju izazova sa kojima se susreću.

Podsetila je da put žena ka osvajanju većih sloboda nije bio lak, te da je, kada je ona počela da se bavi politikom, bila jedna od retkih žena u skupštini Jugoslavije.

"Sada je taj broj mnogo veći, pre svega zahvaljujući dobrim propisima koji su dali ženama priliku da pokažu da su sposobne i da imaju kvalitet", rekla je predsednica parlamenta.

Kako kaže, Ženska parlamentarna mreža podstiče pravljenje takvih mreža i na nivou pokrajine i lokala, a model umrežavanja sa regionom biće predstavljen i u Adis Abebi kako bi taj model probali i u Africi.

Predsednica skupštine je navela da je borba za rodnu ravnopravnost u skladu sa evropskim putem Srbije i regiona i dodala da će novi zakon o rodnoj ravnopravnosti suštinski poboljšati položaj žena i da će omogućiti ženama da budu "vidljivije, zastupljenije i manje diskriminisane".

Novi zakon, dodaje, sadržaće i odredbe koje se odnose na medijski sadržaj koji ne bi trebalo da podstiče diskriminaciju i rodne stereotipe.

Gojkovićeva kaže da su brojke i dalje zabrinjavajuće kada je u pitanju nasilje nad ženama, a da je rešenje potpuna i dosledna primena zakona i bolja koordinacija ustanova.

Podvukla je i značaj ekonomskog osnaživanja žena, naročito žena u seoskim sredinama koje su u lošijem položaju od onih u gradovima.

"Samo 12 odsto žena na selu su vlasnice kuća u kojima žive, a njih samo 16 odsto ima svojinu nad zemljom na kojoj rade, to ćemo pokušati da poboljšamo podsticajem žena poljoprivrednica i generalnim poboljšanjem života na selu", navela je Maja Gojković.

"Nordijski region jedan od najrazvijenijih"   

Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin rekao je da veoma veruje u regionalnu saradnju i dodao da Srbija ima ženu na premijerskom mestu, što u Švedskoj nikada nije bio slučaj.

On je dodao da je nordijski region jedan od najrazvijenijih u svetu kada je u pitanju rodna ravnopravnost, te da je za položaj žena važna ekonomska, socijalna jednakost, jednaka raspodela moći i uticaja i izjednačavanje muškarca i žena u tradicionalno "muškim", odnosno "ženskim" zanimanjima.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je rodna jednakost osnova ljudskih prava, te da u ovoj oblasti i EU ima još mnogo da uči.

Kako kaže, pet je stvari koje treba uraditi na ovom putu – ekomomsko osnaživanje žena, jednake plate za isti rad, jednako učešće u donošenju odluka, zaštita žrtava nasilja i zaštita ženskih prava u celom svetu.

Predsednica "UN Women" za Srbiju Milana Rikanović rekla je da je rodna ravnopravnost osnovni deo deklaracije ljudskih prava, te dodala da su u poslednje dve godine žene hrabro istupile i rekle da su trpele nasilje što je doprinelo stavljanju tog problema u fokus.

"Moramo da ih čujemo, da im verujemo i da ih podržimo", podvukla je Rikanovićeva i dodala da je prijavljivanje nasilja nad ženama pokazalo koliko je ono rasprostranjeno, ali da je pohvalno što je Srbija stavila rodnu ravnopravnost u fokus.

Ministar za ljudska i manjinska prava Crne Gore Mehmed Zenka istakao je značaj ekonomskog osnaživanja žena i dodao da je veće prisustvo žena u svim sferama znak da je društvo razvijenije i da ima veće šanse za napredak.

Državna sekretarka u ministarstvu za rad, koje je organizovalo konferenciju, Stana Božović navela je da je ključna reč koordinacija, te dodala da Srbija na putu poboljšanja položaja žena želi da uči od najboljih kako ne bi pravila nepotrebne greške i zastoje.