Sve više maloletnih prestupnika

Za neovlašćenu proizvodnju i prodaju opojnih droga počinioci se kažnjavaju uglavnom od tri do pet godina zatvora. Iako tužioci smatraju da sudije treba da izriču ošrtije kazne, to im, kažu, ne predlažu.

"Mogu da tražim 10 godina za nešto, ali sam poptuno svesna da neće dobiti, negde mi naš predlog u pogledu kazne pokušavamo da budemo realni znajući već neku izdefinisanu kaznenu politiku suda", kaže Lidija Komlen Nikolić, iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

Šta bi onda donela izmena Zakona i više kazne za neovlašćene proizvođače i dilere opojnih droga? Za tu opciju, zalaže se Vladina Komisija za borbu protiv narkomanije u školama. Sada je kazna zatvora od 3 do 12 godina. Još oštrija je za grupe, organizatore mreže preprodavaca ili posrednika i organizovane kriminalne grupe.

"To je apsolutno populistička mera jer sada za teži oblik krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojne droge zaprećena kazna zatvora od 5 do 15 godina, dakle u rangu sa ubistvom, a za najteži oblik ako je izvršen od strane organizovane kriminalne grupe kazna je u rasponu od 10 do 20 godina, dakle daleko teža nego što je za ubistvo, ne znam koja bi još strožija kazna mogla da se propiše", kaže advokat Veljko Delibašić.

Narko dileri se, kaže advokat, ne boje zaprećene kazne, već mogućnosti da budu otkriveni i procesuirani.

"Nažalost, najveći broj otkrivenih učinilaca tog krivičnog dela su oni koji se time bave na donjoj lestvici hijerarhije u tom poslu, dakle to su sitni narko dileri, i onda dobijaju kazne od tri do pet godina zatvora, problem u tom poslu ne kod nas nego u celom svetu što je vrlo teško doći do nosilaca tog posla, organizovanih kriminalnih grupa", navodi advokat Delibašić.

O ovoj temi u MUP-u nismo dobili ni sagovornika niti tražene podatke.

Da bi se efikasnije borili protiv počinilaca krivičnih dela u vezi sa drogom, tužiocima i policiji su potrebni bolji uslovi za rad, ističu u Udruženju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

"Organizaciono niste pružili mogućnost sa brojem ljudi sa uslovima rada da zaista efikasno možete da se borite. U jednom momentu imate popularnu temu borba protiv opojne droge, a onda sve ostalo stoji, onda imate nasilje u porodici, pa onda ajmo, znači mora da postoji sistematski pristup da se bilo koji problem u društvu reši", kaže Lidija Komlen Nikolić.

Prošle godine je za krivična dela u vezi sa drogom prijavljeno 750 maloletnih počinilaca, što je čak duplo više nego 2016. Najviše njih za neovlašćeno držanje opojnih droga za sopstvenu upotrebu. Maloletnicima se mogu izreći vaspitne mere, obavezno lečenje, maloletnički zatvor.