Mini-hidrocentrale između koristi i štete

Iz tog razloga sve je više građana Srbije protiv njihove izgradnje. Ovom temom u emisiji "Sasvim prirodno" bavi se i Jovan Memedović, koji je bio na istoku Srbije i obišao reon između Pirota, Babušnice i Surdulice, u potrazi za lokacijama gde se grade ili postoje mini-hidrocentrale.

Koji je princip funkcionisanja mini-hidrocentrale? Pregradi se rečica, napravi se takozvani vodozahvat. Sa jedne strane je odvod vode, u kaskadama, da bi i ribe mogle da ga koriste. Sa druge strane je mreža, pa odvodni kanal, sve do cevi.

Cevi se sprovode najčešće zemljom ili kroz samu reku i one se postavljaju u dužini od dva do pet kilometara. Kraj cevi je u mašinskoj zgradi gde je i turbina. Voda svojim pritiskom pokrene turbinu i ponovo se kasnije sprovede do rečnog toka.

Kada se izađe na teren, pogled na hidrocentralu nije tako lep kao šema na papiru. Usred prirode nalaze se betonske mase, brana, zidovi, rešetke, a kod mašinske zgrade je buka.

Ipak, male hidorelektrane svakako daju i neku korist dtušvu. One proizvode struju od vode, kaja, posle izlaska iz turbine ostaje, ili se vraća reci.  

U čemu je onda problem i zašto građani protestuju?

Vodostaj rečice ispred i iza hidroelektrane može da bude znatno niži. Kad je nizak vodotok one ne bi trebale da rade. Međutim, ima onih koji to ne poštuju. U tom slučaju se u nekim hidrocentralama zatvori odvod za rečnu stazu, i sve što ima vode, usmeri se u cev za turbinu. Nakon toga, ispod vodozahvata ostaje suva reka ili mrtav životinjski svet.  

Emisija "Sasvim prirodno" emituje se nedeljom u 18.30 na Prvom programu RTS-a.