Paunović: Kroz 388 preporuka UN unapređujemo ljudska prava

"Ta činjenica za nas u Srbiji treba da predstavlja zadovoljstvo i jako smo ponosni na ostvaren rezultat", rekla je Suzana Paunović povodom početka dvodnevne regionalne konferencije "Prakse u izveštavanju prema ugovornim telima UN za zaštitu ljudskih prava i praćenje primena preporuka".

"Važno je da ono što radimo osećaju i građani", dodala je Paunovićeva.

Prema njenim rečima, Srbija je spremna da realnim pokazateljima pokaže kakav je napredak napravljen na polju zaštite ljudskih prava, što je, kako je ocenila, u interesu svih njenih građana. 

"Srbija je u prethodne četiri godine kroz izveštavanje pred nadležim komitetima UN prošla dosta uspešno i dobila 388 preporuka šta treba da se radi kako bi se ljudska prava dalje unapređivala i mi na posvećen način radimo na realizaciji tih preporuka", navela je Paunovićeva. 

Prema njenim rečima, taj skup posvećen ljudskim pravima ima za cilj da se razmene primeri dobre prakse kako bi se prava građana sprovodila na delotvoran i efikasan način.

Srbija je, kako je dodala, jedna od retkih zemalja u regionu koja ima posebno telo Vlade – Savet za praćenje preporuka mehanizama UN.

"Takav Savet pokazuje posvećenost Srbije i doprinosi daljem unapređenju položaja ljudskih prava i sve te aktivnosti koje se realizuju su dodatni impuls i pregovaračkom poglavlju 23, jer čine zajednički set u oblasti ljudskih prava", rekla je Paunovićeva.

Podsetila je da je Srbija potpisala osam osnovnih međunarodnih ugovora UN u oblasti ljudskih prava.

Potpredsednik komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom Damjan Tatić upozorio je da je Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom, koja zastupa interese oko 800.000 građana sa invaliditetom, ukazuje na potrebu borbe protiv stereotipa, borbe proitiv diskriminacije i podizanje svesti javnosti što se radi dugoročno. 

Prema njegovim rečima, Srbija nije promenila dva propisa, nije ukinula odredbe po kojima se osobe sa invaliditetom stavljaju pod starateljstvo ili odredbe o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama kojima je omogućena prinudna institucionalizacija osoba sa invaliditetom.

Srbija nije učinila dovoljno na polju pristupačnosti ni zgrada ni javnog prevoza, ali ni medijskih sadržaja, rekao je Tatić i dodao da mediji, uključujući i Javni servis, imaju samo dva odsto programa prilagođenog gluvima. 

Potrebno je razvijanje servisa podrške osobama sa invaliditetom, personalne asistencije, rekao je Tatić i dodao da je problem i u zapošljavanju, pogotovo onih starijih.

Šef programa za ljudska prava UN tima u Srbiji Milan Marković rekao je da je Srbija uložila ogroman napor u praćenju izveštavanja o stanju ljudskih prva.

Dodao je da najpre treba raditi na unapređenju prava osoba sa invaliditetom, Roma o pripadnika LGBT.