Sve više gojazne dece – rešenje više sporta, manje brze hrane

Prema istraživanjima gojaznost je bolest novih generacija, jer nam deca sve više sede kući uz igrice, jedu nezdravu, brzu hranu. Stručnjaci procenjuju da će se za deset godina broj gojazne dece udvostručiti. Kada je pravo vreme da deca počnu da vežbaju i brinu o ishrani?

Iako se gojaznost najčešće veuje za odrasle, sve češće muči najmlađe. Problem je teško prepoznati jer ga neretko roditelji ignorišu. 

"Roditelji danas i ne znaju šta je krupno dete, a šta je gojazno dete, pa nam je negde i lakše da priznamo da je dete samo krupno. Računajte da bi trebalo dete da krene u školu sa sedam godina i tada da ima između 17 i 21 kilogram", kaže  Tatjana Mraović, dijetolog.

A upravo u školi se stiču neke prve navike. 

"Za predškolski i školski tu isključivo vežbe oblikovanja i kasnije vežbe koje trpe svoje telo, znači težinu svoju, to je ono što mi radimo na času, to su trbušnjaci, leđni, sklekovi, čučnjevi isključivo bez podizanja nekog velikog tereta", kaže Predrag Pešić iz OŠ "Drinka Pavlović".

Gojaznost se najčešće počinje u petoj godini života ili u vreme puberteta. Istraživanja su pokazala da dete koje je gojazno u uzrastu od 10 do 13 godina ima 80 odsto šanse da bude gojazno i u odraslom dobu. Nezdrava ishrana ne utiče samo na fizički izgled, već može da bude uzrok srčanih bolesti, povećanja krvnog pritiska, dijabetesa, problema sa disanjem i spavanjem. 

"Danas ste u prilici da kod nešto starije dece kod adolescenata, kod pubertetlija već imate dijagnostikovane masivno probleme sa ciklusom kod devojčica, čak i kod dečaka ima problema zbog intorelancije na glukozu", kaže Mraović.

Kako bi se umanjio broj gojazne dece iz nadležnog Ministarstva poručuju da rade na rešavanju tog problema.

Ministar Vanja Udovičić navodi da sport mora da bude dostupan svim građanima.

"Mislimo na one najmlađe kao što je sport u školi, akcija za đake od prvog do četvrtog razreda, kao projekat SOFA za mlade od 16 do 30 godina koji je jedinstven u svetu za besplatno bavljenje sportom i odlučili smo se da renoviramo tj. da opremamo fiskulturne sale", kaže Udovičić.

Gojaznost nije problem samo u Srbiji. Svetski podaci od prošle godine pokazuju da je skoro 108 miliona dece i više od 600 miliona odraslih registrovano kao gojazno sa indeksom telesne mase iznad 30.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije gojaznost se udvostručila od 1980. godine i poprima epidemijske proporcije.

broj komentara 4 pošalji komentar
(nedelja, 02. dec 2018, 10:27)
anonymous [neregistrovani]

A kako da ih ne bude kad je:

U ishrani najvise zastupljeno konzumni secer i brasno (gluten), a fizicka aktivnost na najnizem nivou ili je uopste i nema.

(nedelja, 02. dec 2018, 10:10)
anonymous [neregistrovani]

Rešenje

Jedino stvarno rešenje jeste da se roditelji više bave svojom decom. Da provode više vremena sa njima, a ne samo da ih teraju u sobe da gledaju TV i igraju igrice uz ždranje raznih grickalica, samo zato da bi roditelji "imali svoj mir". Današnji model je da roditelji dođu sa posla ubeđeni da je to vreme kad deca treba da im se sklone s očiju, da bi roditelji mogli da sednu, zovu društvo, puše i pijanče uz neki fudbal. Istovremeno, deci ne dozvoljavaju da idu napolje, jer bi onda možda brinuli da li će da padnu i izgrebu se (što je danas, izgleda, nezamislivo). A ako deca kukaju dovoljno dugo dobiće brzu posetu Mekdonaldsu na gomilu otrova. Dakle, problem je u roditeljima, ne u deci.

(nedelja, 02. dec 2018, 10:07)
anonymous [neregistrovani]

To je normalno danas

Coca cola, peciva, igre na PC a ne u prirodi.

(nedelja, 02. dec 2018, 09:51)
anonymous [neregistrovani]

Gojaznost

'Leb, krompir, pirinač....daleko jeftiniji i dostupniji od svežeg mesa, ribe, povrća. A kad narod ne može sebi da ih priušti mora da jede kolače.