Kulturni i društveni inženjering u Crnoj Gori, ali i nepravda za đake

Profesor Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke, kaže da lektira treba da bude i regionalna i lokalizovana, da u njoj treba da bude i autora koji možda nisu svima drugima važni, te da se na određeno vreme mora menjati i aktuelizovati, ali da je Crna Gora "prešla apsolutno svaku crtu elementarne ljudske i istorijske pristojnosti".

"U nizu montenegrinskih i dukljanskih nedostojnosti, a to nerado govorim i ne bih možda ovakvim rečima to ni rekao, da sad stvarno nisu prešli apsolutno svaku crtu elementarne ljudske i istorijske pristojnosti. U tome što su činili, oni su sada dodali još jedan izvanredan biser", smatra Jerkov.

Kaže da je jedna "udruga nesrećnika" koja misli da se kulturom može vladati našla za shodno da pisce koji ne bi bili sporni ni u jednoj državi na planeti izbaci iz one države u kojoj bi najpre morali da budu. 

"Možemo praviti dve ili 52 države, ali je najvažnije da budemo normalni. I mogu ja biti zadovoljan ili nezadovoljan razvojem istorijskih događaja, ali treba da komuniciram s ljudima na normalan, pristojan i civilizovan način", kaže Jerkov.

To, navodi, pokazuje da je jedna vrsta društveno istorijske šizofrenije dostigla svoj vrhunac.

"Kao stari cinik, možda mogu da se tome i obradujem, jer pre ili kasnije će razuman i pametan svet videti kakva je to budalaština i od takve budalaštine morati da odustane, u ovom ili onom istorijskom obliku", navodi Jerkov.

Upitan kuda vodi takva politika, Jerkov kaže da može da vodi ili u nestajanje normalnih ljudi i stvaranje "patološke propale države" ili u to da se normalni ljudi pobune protiv nasilja nad sobom.

"I da u sledećoj generaciji kažu - ljudi, toliko ste nas lagali da biste se nakrali, da se ovome mora stati na put".

Jerkov ističe i da je beskrajno tužan zbog toga što su deca u Crnoj Gori veoma oštećena.

Profesor Milo Lompar kaže da je izbacivanje istaknutih srpskih pisaca iz crnogorske literature nastavak kulturnog i društvenog inženjeringa koji se odvija u Crnoj Gori, kulturno nazadovanje jer je reč o izuzetnim piscima, kao i oblik diskriminacije Srba u toj zemlji.

Njihov cilj je da se srpska kultura na izvestan način učini stranom u Crnoj Gori, bez obzira na to što u toj zemlji postoje vrlo vidni tragovi srpske kulture u prošlim vremenima, smatra Lompar.

"Ovo se radi i unutar školske literature jer je orbazovni sistem jedan od najznačajnijih elemenata u formiranju kompletnog identiteta čoveka", kaže Lompar i ističe da je reč o merama čija se delotvornost meri na dug rok. 

Navodi i da one predstavljaju samo deo čitavog niza mera s ciljem da se pripadnici srpskog naroda na izvestan način denacionalizuju i da u isto vreme oni koji upravljaju tom operacijom oblikuju poželjnu stvarnost.

Upravnik Biblioteke SANU, akademik Miro Vuksanović kaže da je u poslednjih 20 godina navikao da dobija loše vesti iz "zavičajne Crne Gore" i da mu ništa od toga nije iznenađenje. 

"Srpska Crna Gora je krenula drugim putem. Svima je poznato zbog čega se tako radi. Uvek su veliki odlučivali o sudbini malih, uvek su mali bez dostojanstva služili velike", kaže Vuksanović.

Smatra da je nesposobnima najveća želja da budu na mestu sposobnih i da, ako se to desi, nastaje opšti poremećaj, koji se sada događa i u novocrnogorskoj lektiri.

"Oni koji o tome odlučuju na mesto vodećih srpskih pisaca stavljaju sami sebe. Očekujem da će se i dalje tako raditi sve dok ne dođu do nule. A kada u toj stvari sve postane nula, neko će iz lektire izbrisati neprirodna imena i tako će sve krenuti pravim putem", kaže Vuksanović.

Izbor novih autora u lektiri za osnovce samo je jedan segment opšteg programa antisrpske politike koju vlast Crne Gore preuzima prema srpskom narodu, smatra crnogorski književnik Budimir Dubak.

"Crnogorska vlast je prvo izbacila srpski jezik. I to jezik na kojem je napisano sve što je napisano u Crnoj Gori. Od Miroslavljevog jevanđelja, preko Obodske štamparije na Cetinju, štamparije Božidara Lukovića - Podgoričanina, Svetog Petra Cetinjskog, zatim Njegoša i celokupna književnost po kojoj se srpski narod u Crnoj Gori legitimiše vekovima", ističe Dubak. 

Dubak smatra da se radi o svojevrsnoj diskriminaciji, ili, kako kaže, "prećutkivanju postojanja srpskog naroda".

On primećuje da ne postoji mogućnost da se "o bilo kojoj srpskoj knjizi ili kulturnom događaju" bilo šta pojavi u zvaničnim državnim medijima.

"Juče su završeni Njegoševi dani, trodnevna manifestacija, zaista veličanstvena, a o tome u državnim medijima nema ni jedne reči", dodaje Dubak.

Pesnik Ljubivoje Ršumović ne želi da se meša u prosvetnu politiku jedne suverene države jer imaju, kaže, pravo da rade od svog jezika i svoje lektire šta god hoće.

"Jedino kao čovek koji se celog života bavi decom i koji je ceo život na njihovoj strani mogu samo da žalim što neće biti u prilici da u školi nauče napamet Šantićevu 'Eminu' ili neku pesmu Jovana Dučića", rekao je Ršumović.

Desanka Maksimović, Jovan Jovanović Zmaj, Aleksa Šantić, Branko Radičević, Dobrica Ćosić, Milovan Glišić, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Ljubomir Nenadović izbrisani su iz lektire za osnovne škole u crnogorskim školama, a na njihovo mesto došli su mahom bosanskohercegovački i hrvatski pisci.

Za čitanje u osnovnim školama hrvatska književnica Suncana Škrinjaric, bosanskohercegovacki novinar i književnik Kemal Coco, hrvatski i bosanskohercegovački dečji pisac Šimo Ešic, crnogorski prozni pisac Kemal Musić, bosanskohercegovačka spisateljica Hasnija Muratagić-Tuna.