Đukić Dejanović: Angažovati sve kapacitete da svako dete ostvari sva svoja prava

Na konferenciji "Saradnja sistema u pružanju podrške deci sa razvojnim rizicima i smetnjama i njihovim porodicama – ka integrisanim uslugama ranih intervencija", Slavica Đukić Dejanović je rekla da, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Svetske banke, "od tri do 22 odsto dece u svetu ima neki vid smetnji u razvoju, a manje od pet odsto ima jasan invaliditet".

Prema njenim rečima, "gubitak vida je najčešći invaliditet praćen gubitkom sluha, intelektualnim smetnjama i poremećajima iz spektra autizma".

Podsetila je da je u dokumentu "Poziv na akciju za unapređenje ranog razvoja dece", koji su u martu ove godine potpisali resorni ministri u Srbiji, "razvoj sistema ranih intervencija prepoznat kao jedan od šest ključnih prioriteta u cilju unapređenja podrške deci najmlađeg uzrasta".

Đukić Dejanovićeva je navela da "delotvorni programi rane intervencije zahtevaju međusektorski pristup".

Istakla je da "rana intervencija obuhvata širok spektar aktivnosti koje sprovode timovi stručnjaka u cilju prepoznavanja specifičnih poteškoća koje se mogu ublažiti ili otkloniti kod dece koja pokazuju neki stepen zaostajanja u razvoju".

Đukić Dejanovićeva je naglasila da su prve godine života ključne za početak tretmana kod dece koja se suočavaju sa razvojnim rizicima, kao i da se kvalitetnim programima i ranim otkrivanjem mogu uspešno prevenirati sekundarne posledice vrlo ozbiljnih invaliditeta.

"Pravovremeno prepoznavanje smetnji, što raniji početak programa rane intervencije sa širokim spektrom dostupnih usluga, uz angažovanje roditelja kao aktivnih učesnika, ali i podrške lokalne zajednice i stručnih službi, od zdravstvenih i obrazovnih do socijalnih, sa kojima dete i porodica dolaze u kontakt u najranijem periodu razvoja mogu da daju dobre rezultate", rekla je Đukić Dejanovićeva.

Ukazala je da posebnu ulogu ima primarna zdrastvena zaštita, odnosno lekari u domovima zdravlja koji mogu da prate razvoj deteta i pre rođenja, a zatim u prvim godinama života, i koji su ključni za njegov dalji razvoj.

"Saradnja svih aktera, od roditelja preko stručnih službi, državnih institucija na lokalnom nivou, jedini je garant za razvoj uspešnog sistema ranih intervencija", ocenila je Đukić Dejanovićeva.

U planu je uvođenje dodatna tri preventivna pedijatrijska pregleda -u devetom i osamnaestom mesecu i u drugoj godini života deteta. Srbiji nedostaju i razvojna svetovališta-trenutno ih je 35.

"Zato intenzivno radimo na osavremenjavanju rada razvojnih savetovalista. Zelimo da omogucimo da svako dete sa teskocama i smetnjama u razvoju i njihovi roditelji jos od prvog dana zivota deteta imajupristup ovim veoma vaznim uslugama. verujemo da ce uskoro svaki okrug u Srbiji imati barem jedno kvalitetno razvojno savetovaliste", kaže Vesna Knjeginjić i Ministartva zdravlja.

Direktorka kancelarije Unicefa u Srbiji Ređina de Dominićis rekla je da je period od rođenja do treće godine života ključan za razvoj deteta.

Ako se problemi otkriju na vreme i ako dete dobije pravovremenu pomoć velike su šanse da ima kvalitetan život. Nova direktorka kancelarije UNICEF-a u Srbiji upoznala je mnogo takve dece.

"Sećam se Murata iz Turske, Ajše iz Maroka, Marija iz Italije, Svetlane iz Crne Gore. Sa ovom decom i njihovim porodicama sam jos u kontaktu. Uspešni su u školi, nekima od njih jos je potrebna podrška a neki su nastavili školovanje, imaju mnogo prijatelja i srećni su svojim zivotima", navodi direktorka kancelarije Unicef-a u Srbiji Ređina de Dominićis.

Navela je da jedno od petoro dece ima razvojne rizike i poteškoće i da je zbog toga razvijanje modela za rane intervencije u Srbiji ili jačanje usluga koje već postoje, ključni zadatak.

Objasnila je da Srbija ima dobar institucionalni programski okvir i infrastrukturu za intervencije u ranom detinjstvu, kao što su preventivni pedijatrijski pregledi, ali je istakla da je potrebno dodatno ulaganje u ovu oblasti.

Dodala je da bi trebalo da se "ubrza sprovođenje delotvornih savremenih metoda rada stručnjaka i promeni paradigma pružanja usluga".

"Obrazovanje roditelja je ključno", istakla je direktorka kancelarije Unicefa i navela da bi "ove usluge trebalo da budu dostupne širom Srbije kako bi doprle do svakog deteta".