Od pastira do akademskog slikara, umetnik neobičnog života

Zamak na steni što se okomito spušta ka Rzavu, kula čardaka između zemlje i neba, mesto gde je svio svoje umetničko i životno gnezdo Ljubivoje Jovanović. Skrasio se tu posle neobičnog puta u kome je bio i pastir i pekar i diplomac praške akademije, posle života po belom svetu, prateći svoju ideju da umetnik treba da stvara tamo gde se ispilio.

Ideja je da čuvam nebo pod kojim sam rođen i to je prosta ideja.Čak i kada sam bio u Parizu ili po holandskim gradovima, finim, malim galerijama, ja sam zamišljao da bi i kod nas svaki grad trebalo da ima jedan svoj mali Luvr, jednu galeriju", rekao je Ljubivoje Jovanović, akademski slikar iz Arilja. 

Za presek pola veka stvaralaštva ipak nije bila dovoljna samo jedna galerija za čije se postojanje svojevremeno izborio. Desetine slika različitih formata i motiva, smešteno je u tri ariljska prostora, a opet ih je ostalo i u ateljeu.

Od prvog dela, koje nije sačuvao, njegove slike često izazivaju reakcije, najčešće političke elite, bilo je i zabrana, ali nije pravio kompromise bilo koji ciklus da je u pitanju.

A slikao je i zapise tradicije, slovenske mitove, često i angažovana dela koja polaze od onog što se u trenutku događa, žigošući zla i nesreće, apokaliptične prizore koji su svetska svakodnevnica. Svoje stvaralaštvo u pola veka sam vidi kao genetski kod.

"One moje brodice koje sam prvo slikao pre 50 godina i ove sad, tu se provlači neka vrsta romantizma bez obzira što ove velike slike deluju, neko kaže politički, ali to su one romantičarske kompozicije koje su slikali romantičari druge polovine 19. veka", rekao je Jovanović.

Umetnost ne razdvaja od života.

U kuli, sopstvenih ruku delu,zagledan u reku i daljine, stvara - slika i piše. I kako kaže, iako nije dobio nijednu nagradu, ni skupo prodao sliku zadovoljan je čovek, a njegov život je ispunjen uvek novim inspiracijama.