Pomoć obolelima od raka da prebrode neizvesnost i strahove

Dva puta za sedam godina Zorica Jovanović operisala je karcinom dojke. Posle šoka i neverice, usledilo je suočavanje sa realnošću.

Uz neizvesnost ishoda lečenja, kaže, brinula je i kako će to podneti njen, tada desetogodišnji, sin.

Sama nije mogla da prevaziđe probleme i strahove, i zato je potražila pomoć stručnjaka.

"Posle drugog razgovora, meni je bilo mnogo, mnogo bolje. Mnogo sam drugačije gledala na sve to, mnogo više sam se opustila. Ceo taj tok lečenja sam mnogo lakše prošla uz tu njihovu pomoć", priča Jovanovićeva.

Lečimo čoveka, ne tumor – kažu u Institutu za onkologiju. To znači da oboleli uz istinu mora da dobije i podršku da prebrodi krize.

"Psihosocijalna podrška, terapija bola, terapija nespokoja, sve počinje onog dana kad se postavlja dijagnoza. Dakle, od samog početka lečenja su svi uključeni", navodi direktor Instituta za onkologiju Radan Džodić.

Život obolelih od karcinoma menja se iz korena. Neizbežan je strah od smrti, od toga da neće završiti započete poslove. Teško podnose gubitak kose, predrasude okoline.

"Naučimo ih kako da spreče potencijalne komplikacije, kao gubitak kose, da znaju da to nije za stalno, da nije trajno, da će kosa ponovo porasti, onda se oni malo ohrabre. Nauči se kako da očuvaju svoj imunitet i uopšte kako da žive uz maligno oboljenje", navodi Svetlana Berat, načelnik Odeljenja za obrazovanje i rehabilitaciju.

Neki pomoć potraže na kraju lečenja, kada maligna bolest nije više deo njihovih života.

Podrška koju je dobila na samom početku, sagovornici RTS-a je bila dragocena. Danas, kaže, diše punim plućima.

"Ja sam sve to ostavila iza sebe, o tome više ne razmišljam. Živim život sasvim normalan i opušten i jako mi je lepo. To je jedna velika prošlost za mene", kaže Zorica Jovanović naglašavajući da je ona pobedila rak.