Veliki rat iz objektiva Riste Marjanovića

Kažu da je bio čovek koji je proživeo 10 života. Šapčanin koji je u Beogradu izučio zanat kod Milana Jovanovića, dvorskog fotografa, brata Paje Jovanovića. Iz Beograda preko Beča i Berlina, početkom veka je stigao do Pariza, gde je ostvario izuzetnu karijeru radeći u Njujork Heraldu.

"To je današnji Internešenal herald tribjun koji je u vreme kad on radi tamo bio dnevni list sa najvećim tiražom u svetu. To je kao da danas imate fotografa koji radi za Njujork tajms", kaže Branimir Gajić, koautor monografije "Beograd očima Riste Marjanovića 1936-1946.

Rista Marjanović fotografiše Balkanske, a potom i svetski rat u Srbiji iz sopstvene želje, ali i na poziv vrhovne komande. Zove ga pukovnik Apis, koji shvata da je među brojnim fotografima, Rista Marjanović posebno važan zbog svoje pariske karijere i kontakata.

Njegova najčuvenija fotografija vezana za mobilizaciju 1915. zove se "Rado Srbin ide u vojnike". Fotografiše i bitke, zločine u Mačvi, albansku golgotu.

"Zamislite sada kada on opisuje da se tokom albanske golgote nisu mogle nositi ni najosnovnije stvari, on je nosio silu svoje skalamerije, fotoaparate, stative i to treba izneti proneti, da njega nije bilo u tom delu priče ko zna kako bi sve to izgledalo", kaže Dragan Elčić, reditelj dokumentarnog filma "Rado Srbin ide u vojnike", kaže Zorana Vojnović, unuka Riste Marjanovića.

"Zna se da je za Solun, kada je trebalo da ide na Krf, prodao aparat otišao na Krf i sa tim novcem otišao na savezničku izložbu", rekla je Zorana Vojnović, unuka Riste Marjanovića. 

Iz Pariza fotografije nosi u London i Njujork. Posle izložbi počinje ozbiljnija pomoć saveznika Srbiji.

"A kad sam sledeći dan pročitao naslov u novinama za moju izložbu – fotografije koje će vaskrsnuti Srbiju –  to mi je najveća nagrada za sav moj život i rad", rekao je Rista Marjanović u dokumentarnom filmu "Rado Srbin ide u vojnike".

Rista Marjanović je odlikovan za svoje zasluge u Velikom ratu. Zabeležio je i prizore između dva rata, a od 1941. snimao je krišom, jer nije hteo da radi za okupacione vlasti. Posle rata, obučavao je mlade fotoreportere u Tanjugu. Njegova zbirka broji 8542 snimka i proglašena je za nacionalno blago.