Velika Hoča – srpska Sveta gora

Naselje Velika Hoča jedno je od retkih u Metohiji nadomak Prizrena, gde su Srbi opstali i po dolasku misije Ujedinjenih nacija. Od nekada 1.500 stanovnika čiji je broj sada tri puta manji, opstaju nadomak srednjovekovnih zadužbina. O očuvanju kulturnih dobara brinu srpski baštinari.

Naselje Velika Hoča, metoh manastira Hilandara, pominje se davne 1198. godine u darovnom pismu velikog župana Stefana Nemanje. Izuzetnom celinom čini je znatan broj očuvanih zaštićenih verskih zdanja i objekata tradicionalnog narodnog graditeljstva.

Veliku Hoču, srpsku enklavu u Metohiji, zbog 12 srednjovekovnih svetinja, mnogi nazivaju srpskom Svetom gorom. Crkva Svetog Nikole podignuta je u doba Stefana Dečanskog.

"A ja ću reći da je bio i manastir, koji je dva puta rušen, da je krov tri puta zamenjen. Urađena je drenaža. Nadamo se da će i freske očistiti. Kao što reče naš patrijarh Pavle, Kosovo i Metohija je naša kolevka, naš početak, naše izvorište. Izvore moramo sačuvati da bi nekome to dali, kao što su nama naši dali i ostavili da i mi nešto ostavimo", ističe protojerej-stavrofor Milenko Dragičević.

U centru Hoče svakodnevno se služe liturgije u Crkvi Arhiđakona Stefana, za koju kažu da je jedina bogomolja u rokoko stilu. Podseća na crkve u Italiji, Španiji i Južnoj Francuskoj.

"Mi smo obnovili Crkvu Svetog Stefana, Crkvu Svetog Jovana, Crkvu Svetog Nikole, planiramo takođe da obnovimo i Crkvu Svetog Luke. Dakle, Velika Hoča je naš prioritet. Pored toga, Ministarstvo za kulturu i informisanje Vlade Republike Srbije izdvojilo je sredstva za još dva programa, koji se pre svega odnose za zaštitu kulturnih i verskih objekata, kroz dokumentaciju", ukazao je arhitekta Zoran Garić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Leposaviću.

Starinom i celovitošću, naselje Velika Hoča je kulturno-istorijski kompleks, koji u novije vreme pohode ne samo verujući, već i istoričari umetnosti, slikari književnici i turisti.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.