Kako odabrati kvalitetan i bezbedan zalogaj

Vegetarijanska, makrobiotička, paleo ili organska – još je mnogo naziva za hranu za koju se kaže da poboljšava zdravlje, pa čak i da leči najteže bolesti. Čoveku je sve teže da se snađe, tim pre što ni među lekarima nema saglasnosti o bitnim stavkama. Ipak, oko jednog su jedinstveni – svaki jelovnik kao i svaki recept, ne može odgovarati svima.

"Pravilan izbor hrane za osobu koja se bavi sportom je hrana obogaćena proteinima ali potpuno identična takva ista hrana nije niti dobar, niti pravilan, niti zdrav izbor za nekoga ko boluje od bubrežnih bolesti", upozorava Danica Zarić iz "IHIS nutricionizma".

Nema zdrave i nezdrave hrane, već samo bezbedne i nebezbedne. Svi znaju da su povrće i voće bogati vitaminima, ali često mogu biti "obogaćeni" i pesticidima, koji se nepravilno i nebezbedno koriste.

Ono što poljoprivrednici proizvedu, kontroliše se tek na pijacama a uzorci se uzimaju nasumično.

Nenad Dolovac iz Ministarstva poljoprivrede kaže da nadležne inspekcijske službe vrše kontrolu po grupama proizvoda na osnovu zakona, i praktično na osnovu te kontrole sude o bezbednosti hrane.

Cena nije garancija nutritivne vrednosti

U želji da obezbede hranu što boljeg kvaliteta, potrošači ispred rafova često posegnu za proizvodom koji je najskuplji. Ali ni to nije garancija nutritivno vrednog proizvoda.

Vera Vida iz Centra potrošača Srbije navodi da ima izuzetno kvalitetnih proizvoda koje prave odgovorni proizvođači, gde cene nisu visoke samo da bi mogli da plasiraju svoju robu.

"Sa druge strane, imate proizvođače gde nije baš neki izuzetan kvalitet, a cena je ista ili čak viša od tog proizvođača", navodi Vida.

Oni koji hoće da jedu kvalitetnu i bezbednu hranu moraju da čitaju deklaracije i nutritivne tablice.

Za njihovo razumevanje neophodno je stalno učenje. Dobro je pratiti informacije u medijama, ali uz rezervu.

U vreme blogera, vlogera i takozvanih influensera, koji pišu i govore o tome šta je zdrava a šta nezdrava hrana, jako je teško doneti sud o tome šta je dobro za naše zdravlje.

Pored samih potrošača i nutricionista, računa o tome bi trebalo da vodi i nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane, čije se otvaranje još čeka.