"Možemo da iskorenimo apatridiju za nekoliko godina"

Na skupu je iznet i podatak da je broj lica izloženih riziku od apatridije u Srbiji smanjen za 43 odsto u periodu od 2010. do 2015. godine, zahvaljujući dobroj saradnji državnih ograna, UNHCR-a i civilnog društva.

"Vlasti su uložile veliki napor u rešavanju ovog pitanja i Srbija je sposobna do 2020. godine eliminiše apatridiju. To se ne može reći za sve zemlje uregionu, niti globalno, a UNHCR može da vam pomogne da se taj cilj postigne i mislim da nam je on na dohvat ruke", rekao je šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić istakao je da je postignut napredak u ostvarivanju prava Romske nacionalne manjine, za šta je Srbija pohvaljena kao primer dobre prakse.

Kako je rekao, ustanovljeni su modeli za rešavanje raznih problema sa kojima se Romi suočavaju, poput upisa u matične knjige, rešavanje statusa državljanstva, određivanje ličnog imena, prebivališta, izdavanje lične karte".

Ružić je istakao da je unapređen normativni okvir, navodeći kao primer Zakon o vanparničnom postupku, čime je unapređen upis u matične knjige rođenih.

Smanjen je broj lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih, a svako lice rođeno na teritoriji Srbije mora biti upisano u nju, podvukao je ministar.

Zamenik Zaštitnika građana Robert Sepi primetio je da ta institucija poslednjih godina nema veliki broj pritužbi koje se tiču pravne nevidljivosti i da je taj broj sveden na statističku grešku.

Oficir za vezu Regionalnog predstavništva UNHCR-a za jugoistočnu Evopru Mario Pavlović izneo je podatak da u Evropi danas ima oko 500.000 osoba koje su potpuno pravno nevidljive, a procene su da se u regionu, zemljama bivše Jugoslavije i Albaniji, otprilike 5.000 osoba nalazi u takvoj situaciji.

"Da li je to veliki ili mali broj - svaka osoba koja se nađe u takvoj situaciji je previše", primetio je Pavlović.

Konferencija je bila posvećena obeležavanju četiri godine globalne kampanje za okončavanje apatridije, koja je pokrenuta 2014. godine, na 60. godišnjicu Konvencije UN o statusu lica bez državljanstva iz 1945. godine.

Ljudima koji nemaju državljanstvo često nije dozvoljeno da pohađaju školu, idu kod lekara, zaposle se, otvore račun u banci, kupe kuću...

Po procenama UNHCR-a u svetu danas najamanje 10 miliona ljudi živi bez državljanstva.