Prodajom sirovina po klasama do kvalitetnije hrane na tržištu

Bez kvalitetnih sirovina nema kvalitetnih proizvoda, zaključili su predstavnici potrošača, agrarnih kompanija i Ministarstva poljoprivrede. Razgovarali su i o državnim propisima koji bi trebalo da unaprede prodaju i plasman hrane u Srbiji.

Ako nema dobrog kvaliteta na njivi, neće ga biti ni na trpezi. Poljoprivrednici pak kažu da više vode računa o kvantitetu. Teže visokim prinosima jer im se, na primer, proizvodnja žitarica čiji je kvalitet iznad standardnog ne isplati.

"Mi smo spremni da proizvodimo kvalitetno i mi jedva čekamo da do toga dođe. Međutim, ne vidim da nam kompanije izlaze u susret – da kupuju naše proizvode po klasama. Jednostavno svejedno je da li imamo pšenicu druge ili treće klase ili suncokret sa manjim ili većim procentom ulja, oni plaćaju to sve isto", kaže Jovica Jakšić iz Nezavisnog udruženja poljoprivrednika Srbije.

Kobasica, džem, burek ili štrudla – proizvodi sa oznakom "mejd in Srbija" mogu da se nađu na policama trgovina Evropske unije samo ako su napravljeni od minimum 51 odsto domaćih sirovina i to najboljeg kvaliteta.

"Recimo, ražani hleb ne može da se napravi od našeg brašna, nije zadovoljavajućeg kvaliteta, mora kompletno da se uvozi iz nekih drugih zemalja", kaže Miloš Marković iz "Don Dona".

Često se kaže da je Srbija zemlja zdrave i ukusne hrane, ali to ne vredi mnogo bez zvanično odobrene oznake o poreklu, kažu stručnjaci i ističu primer "srpskog žiga". Proizvodima koji ga imaju obezbedio je bolju prodaju i tako ispunio ulogu oznake kvaliteta.

Vera Vido iz Centra potrošača Srbije rekla je da je srpski žig bio oznaka kvaliteta za proizvode koji potiču od srpskih sirovina i koji su mnogo boljeg kvaliteta od istih proizvoda konkurencije.

"Mislim da Srbija treba dosta da poradi na tome i država da se založi za tako nešto", kaže Vera Vido. 

Srbija još nema nacionalnu referentnu laboratoriju za ispitivanje bezbednosti hrane. Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da to nije razlog za bojazan te da hranu ocenjuju komercijalne laboratorije koje su prošle stroge kriterijume konkursa.

Nenad Dolovac iz Ministarstva poljoprivrede kaže da su uključene laboratorije izabrane putem konkursa Ministarstva.

"Radi se ovde isključivo o akreditovanim laboratorijama, nijedna laboratorija ne može da nema akreditaciju. Početkom rada nacionalne laboratorije samo se podiže taj nivo referentnosti", kaže Dolovac.

Ono što je za kuću temelj za prehrambeni proizvod je njiva i zato bi poljoprivrednici trebalo da dobijaju više novca i od agrarnih kompanija i kroz subvencije države.

broj komentara 0 pošalji komentar