Autobuske stanice naplaćuju stanične usluge na osnovu neustavnih odredbi?

Ono što na jednoj autobuskoj stanici prevoznika košta 200 dinara, na drugoj je 800. Cene bi trebalo da zavise i od kategorije stanice, ali u praksi neke koje su lošije kategorije, skuplje su od onih boljih. Druge opet, iz iste kategorije istu uslugu - korišćenje perona, informisanje o polascima i dolascima, cenama prevoza, uglavnom naplaćuju različito, pojedine drastično – i četiri puta više.

Cene staničnih usluga često su neopravdano visoke, navode u Komisiji za zaštitu konkurencije. Ističu – one uglavnom nemaju konkurenciju u mestu poslovanja i zato je moguća zloupotreba dominantnog položaja.

Čedomir Radojčić iz Komisije za zaštitu konkurencije navodi da jedna te ista autouska stanica, odnosno upravljač svojom poslovnom odlukom i cenovnicima koje je utvrdio naplaćuje različitu cenu za istu uslugu različitim korisnicima.

"Primera radi, putnici koji kupe voznu kartu u turističkoj agenciji plaćaju staničnu uslugu više nego oni koji kupe voznu kartu na samoj stanici", navodi Radojčić.

"Kada su prevoznici u pitanju – ako je upravljač autobuske stanice istovremeno i autobuski prevoznik on sebi kao autobuskom prevozniku naplaćuje niži iznos za uslugu prijema i otpreme autobusa nego što to radi drugima", ukazuje Radojčić.

Zbog upravljača autobuskim stanicama koji povređuju konkurenciju, neki prevoznici ukidaju određene polaske ili povećavaju cenu prevoza putnika na linijama koje saobraćaju kroz te stanice. Drugi se žale na cene staničnih usluga, a ima i onih koji se snalaze.

Neki prevoznici primaju putnike van predviđenog, ograđenog dela.

Različite cene peronskih karata za putnike i one koji ih prate

Problem je i što neke stanice peronsku kartu, odnosno žeton, građanima naplaćuju različito, u zavisnosti od toga da li putuju ili prate onog ko putuje. U Komisiji za zaštitu konkurencije kažu da je to svojevremeno radila Beogradska autobuska stanica. Napominju da Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ne poznaje pojam peronske karte.

Čedomir Radojčić kaže da je za Komisiju misterija šta je to peronska karta i kako se to naplaćuje. "Gde je osnovni rezon za naplatu peronske karte ako se sve usluge koje putnik ili kao neko se pojavljuje u pratnji putnika plaća", dodaje Radojčić.

Prema njegovim rečima, ono što je sigurno je da će peronska karta, ako opstane, morati da košta jednako i za onoga ko prati i za onoga ko putuje.

Upravljači autobuskim stanicama mogu slobodno da formiraju cenovnike staničnih usluga, jer ne postoji propis o načinu utvrđivanja najviše cene stanične usluge. Vlada je trebalo da ga donese februara prošle godine. U resornom ministarstvu kažu da rade na Uredbi.

"Radi se o kompleksnom materijalu jer pre svega podrazumeva usaglašavanje i izradu nekih akata koje treba da donese i Privredna komora Srbije", kaže pomoćnik ministra za drumski saobraćaj Saša Stojanović, dodajući da očekuje da taj posao bude gotov do kraja meseca.

Stojanović navodi da nije realno da Uredba počne da se primenjuje pre Nove godine.

Dok nadležni ne urade svoj deo posla, oni koji upravljaju autobuskim stanicama cene, kako RTS saznaje, određuju po odredbama akta Privredne komore Srbije, uprkos tome što te odredbe više ne važe, jer ih je 2012. Ustavni sud proglasio nezakonitim i neustavnim.