Sudbonosni susret na putu ka Studenici

"Nadam se da junakinji sa fotografije -‘tatinoj devojčici‘ ovo nije svakodnevnica", objavio je u avgustu, po povratku iz Srbije, na svom Tviter nalogu Adam Tatalović.

"Kola i kamioni su se trkali pored njih, na uzvišici ka manastiru Studenica! Ta odlučnost, posvećenost i ljubav između devojčice i njenog oca u kolicima - scena, kojoj sam bio svedok, me je duboko dirnula", napisao je tada.

Sa Radonjićima se ponovo sreo u njihovoj kući, visoko u planini.

"Sada kada sam video koliko ovoj porodici treba od glavnog puta do njihove kuće, shvatio sam zašto je sudbina htela da se sretnemo", kaže Adam.

Radoica Radonjić iz Ušća kod Kraljeva - tata sa fotografije - kako se ispostavilo dvadeset godina je bio rudar u Ibarskim rudnicima, sve do pada sa skutera.

"Povredio sam dva kičmena pršljena. Šest meseci sam bio na rehabilitaciji, a već godinu dana, otkad sam ponovo kod kuće, pravim planove da sam pravim kolica koja bi pokretao motor. A sada ovo divno iznenađenje!", kaže Radoica.

Adam i Tamara Pavlović, koordinatorka organizacije "28. jun" iz Čikaga doneli su mu električna kolica i poklone koje su skromnim Radonjićima poslali Srbi sa različitih strana sveta."Hvala donatorima iz Australije, Amerike, Dohe, Novog Zelanda koji su nam donirali novac, ali najviše hvala Bogu što je Adam baš tog dana vozio baš tim putem i ugledao Leontinu i Radoicu, jer da toga nije bilo, mi danas ne bismo bili ovde", ističe Tamara.

Adam živi u Americi i to mu je bio prvi boravak u Srbiji, zemlji njegovih predaka. Osmogodišnju Leontinu sa ocem u kolicima na Ibarskoj magistrali video je po povratku iz Studenice.

"Produžio sam tri-četiri kilometra, ali kada sam shvatio da u blizini nema nikakvog sela, vratio sam se do njih i pokušao da im se obratim na srpskom. Rekao sam ocu devojčice 'ja 'oćem vozi', ali mi se on zahvalio, rekao da oni vole da idu tako i da nastavim svojim putem", priča Adam.

Krenuli su do reke. Koriste svaku priliku da zajedno idu na pecanje, bez obzira što je otac sada u kolicima.

"Za mog tatu nije mi teško ništa da uradim. Dok je bio na lečenju u bolnici ništa nisam mogla da jedem, odbijala sam i hranu i strašno sam smršala. Sada kada je tata tu, sve je lakše", naglašava Leontina.

Pored "tatine devojčice"kako je Adam nazvao dirljivu sliku koja ga je dovela do polumalterisane kuće visoko iznad Ušća, Radonjići imaju i dva sina srednjoškolca. Radoičina invalidska penzija im je jedino primanje.

"Neću odustati od pokušaja da jednog dana stanem na noge. Ne osećam ih, ali mi masaža neizmerno prija, što znači da mi nervni putevi nisu pokidani. Nisu mi mišići atrofirali i zato ću do kraja da se nadam čudu", napominje Raodica.

Nije se, međutim, nadao da postoje ljudi poput Adama, jer mu se nikada nije desilo da se na magistrali neko zaustavi i ponudi im da ih povezu.

Olakšao im je i život, samoinicijativno, kao što je 2002. godine krenuo da pomaže "Orlovima" i selektoru košarkaša Aleksandru Đorđeviću.