"Pristupačnost za sve"

"Nažalost, finansijska sredstva nisu uvek najveći problem, dešava se da imate ograničena sredstva, ali ona mogu planovima pravilno da se rasporede, nekada je mnogo bitnije i veći problem da imamo svest da neke stvari moramo da uradimo i krenemo da ih rešavamo", rekla je zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović na skupu na kome je rečeno da su za osobe sa invaliditetom, teško pokretne i stare ljude nepristupačni i domovi zdravlja i centri za socijalni rad kao i filijale Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Analiza sprovedena u 26 gradova i opština pokazala je da i tamo gde postoje rampe, neke od njih su izrađene od klizavog materjalna, neke su visokog nagiba, a neke bez rukohvata, zbog čega su delimično neupotrebljive.

Stevanović je dodala da su u sastavljanju tog posebnog izveštaja bili uključeni predstavnici lokalne zajednice i civilnog društva, jer su ranjive kategorije stanoviništva, među kojima su i invalidi i stari, upravo osobe koje se povlače pred problemom takve vrste.

Direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije Ivanka Jovanović ocenila je da u Srbiji postoje brojni dobri pravni akti, ali da situacija u praksi nije idelana, jer ne postoji sveobuhvatni plan za otklanjanje barijera, a nema ni strategiju za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. 

"Poštovanja ljudskih prava nema bez pristupačnost obrazovanju, zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju informacijama ...", rekla je i upozorila da se jednom u dve godine vrši revizija pristupačnosti i da je ona pokazala da ustanove socijalne zaštite u velikom procentu nisu dostupne osobma sa invaliditetom, i da njih čak 60 odsto nema ni lift. 

Pomoćnica generalnog sekretara Zaštitnika građana Tanja Dlesk rekla je da kancelarije centara za socijalni rad, kao i PIO fonda nisu adekvatne za korisnike sa invaliditetom. 

"Organizacija zdravstvenih službi je neadekvatna, raspoređene su u više razuđenih objekata paviljonskog tipa, ili se nalaze u višespratnicama, zbog čega su neke službe nepristupačne", rekla je Dlesk i dodala da je cilj izveštaja da realno sagleda situaciju na terenu i uzroke kako bi mogla da predloži rešenja.

Prema njenim rečima, iako domaći propisi prate međunarodne, previđene sankcije nisu dovoljne.

"Na terenu nismo zaključili da je ikada neka od tih sankcija primenjena. Nijedan građevinski inspektor nije izrekao novčanu kaznu", kazala je Dlesk.

Prema njenim rečima, predlog je da Ministarstvo građevinarstva revidira pravni okvir, kako bi uspostavilo dobar mehanizam nadzora, a sankcije bile primenljive. Dodala je da veruje da bi se slika promenila kada bi kazne bile više od 300.000.

Zamenica direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sandra Nedeljković rekla je da je ta kancelarija obnovila 193 objekata, u toku je rekonstrukcija 63, a projektna dokumentacija radi se za 86 objekta.