Manastiri svedoci o viševekovnom životu Srba

S Visokim Dečanima 2006. godine u Uneskov registar baštine upisana su još tri spomenika, prva - Gračanica.

Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin darivao svome narodu i otečestvu 40 velelepnih hramova.

Manastir Gračanicu nadomak Prištine posvetio je Bogorodici. Tu narod, pod okriljem svetinje koju s pravom nazivaju "arhitektonskom lepoticom", slavi svoju veru i nastavlja tradiciju.

"Oko arhitekture, duplo upisani krst - jedinstven u svetu ušao je u sve udžbenike arhitekture. To je ta svetska baština. Freskno-slikarstvo, posle čišćenja koje radimo sedam godina, mislim da će istoričari umetnosti morati da pišu novu monografiju, jer su se mnoge stvari ponovo otkrile", rekao je konzervator Boban Todorović. 

Gnjilanskim Pomoravljem odjekuju zvona sa Hrama Svetog Arhangela Gavrila. Nadomak zadužbine ćerke kneza Lazara, danas živi blizu 30 hiljada Srba.

"Potomci ljudi koji su u nemogućim okolnostima opstali na ovome što je svetinja, sveta zemlja, što je baština. To njihovo herojstvo i odlučnost da ostanu na svojim ognjištima nisu cenili, čini mi se, koliko je potrebno, ali ja se nadam da će se te stvari menjati i već se menjaju", kaže arhimandrit Ilarion, iguman manastira Draganca.

U manastiru Draganac radila je jedna od prvih srpskih osnovnih škola. Arhimandrit Ilarion, omiljen među mladima novobrdskog kraja, ističe da imaju dobre vaspitače.

Tako se nastavnik geografije sa paraolimpijade održane u Nemačkoj, gde je predstaljao Srbiju, vratio ovenčan medaljom.

"Osvojio sam u Berlinu bronzanu medalju na prvenstvu u atletici na 400 metara. Deca već pitaju kada ćemo da treniramo", rekao je Ivan Cvetković iz Gnjilana, nastavnik geografije.

Nova priznanja osvajaće i u drugim disciplinama, mladi - odlučni da ostanu i opstanu.