Đukić Dejanović: Posledice odlaska mladih složene i dalekosežne

Đukić Dejanovićeva je podsetila da su rezultati istraživanja sprovedenog početkom godine pokazali da trećina studenata u Srbiji planira da ode u inostranstvo posle završenih studija, a da polovina njih ne planira da se vrati u zemlju.

Ministarka je ukazala da je istraživanje, u kojem je učestvovalo više od 11.000 studenata, pokazalo i da više od 90 odsto ispitanika ima punu podršku roditelja za odlazak u inostranstvo, kao i da oko 70 odsto njih ima rodbinu ili prijatelje u drugim zemljama.

"To što svaki drugi student ne planira da se vrati u Srbiju je zabrinjavajući podatak i govori nam da oni verovatno razmišljaju da nema nade da će se stvari u našoj zemlji popraviti", ukazala je Đukić Dejanovićeva.

Kako je rekla, kao glavne razloge za odlazak studenti su navodili nemogućnost nalaženja posla u struci (27,3 odsto), slabo plaćen posao u struci (21,3 odsto) i nizak životni standard (20,1 odsto), dok su istovremeno kao ključne prednosti života u inostranstvu istakli lakše nalaženja posla u struci (27,6 odsto) i bolje plaćen posao u struci (24,3 odsto).

Studenti bi najradije otišli u Nemačku (24,2 odsto), SAD (11,2 odsto) Švajcarsku (10,7odsto), Austriju (8,7odsto) i Norvešku (6,3 odsto).

Više od polovine studenata (51,6 odsto) ne bi napustilo Srbiju ako bi im bio obezbeđen posao u struci, a skoro četvrtina studenata je izjavila da ništa ne može da promeni njihovu odluku da odu iz Srbije.

Istraživanje je pokazalo i da je više od trećine studenata koji žele da napuste Srbiju iz južne i istočne Srbije.

Ministarka je ukazala i na podatak da je u istraživanju među studentima učestvovalo čak 64,6 žena, a 35,4 odsto muškaraca.

"To nameće razmišljanje da će odluka studenata da odu iz zemlje ozbiljno ugroziti produkcioni i reprodukcioni potencijal na lokalnom i nacionalnom nivou i da može intenzivirati negativne demografske tendencije koje dominiraju na našim prostorima", naglasila je Đukić Dejanovićeva.

Prema njenim rečima, oni koji sada planiraju da napuste Srbiju u proseku imaju 28,7 godina, a svaki peti među njima ima diplomu fakulteta ili visoke škole.

Ministarka je ocenila da je upisnu politiku na fakultetima treba uskladiti sa stvarnim potrebama tržišta rada i to se nameće kao neminovnost u razvoju savremene Srbije.

"Razvijena tržišta rada nisu dovoljna garancija da će u scenariju budućih migracija biti mesta za ponudu visokoobrazovanih ljudi iz Srbije i predstavljaju izazov za svakog potencijalnog migranta", ukazala je Đukić Dejanovićeva.

Na panelu je učestvovala i zamenica komesara Komesarijata za izbeglice i migracije Svetlana Velimirović koja je istakla da je kada je usvajana Strategija za upravljanje migracijama insistirano na tome da se obuhvate sve komponente migracija uključujući i razvojnu komponentu i jačanje komunikacije sa dijasporom.

Kako je rekla, Komesarijat ima nekoliko zadataka koji se odnose na sprovođenje Strategija i Zakona o upravljanju migracijama, a jedan od njih je prikupljanje podataka, praćenje i izveštavanje o upravljanju migracijama.

"Tada je prepoznato da je, da bi se doprinelo razvoju zemlje, potrebno prikupljati podatke o migracionim tokovima. Komesiarijat ima zadatak da analizira i izveštava o politikama migracija i sprovođenju mera koje donosi vlada", navela je Velimirović.

Konferencija "Migracije i razvoj: dijaspora u fokusu" organizovana je sa ciljem da se utvrde polazne osnove za koordinaciju ključnih aktera u društvu kako bi se jačale veze sa iseljeništvom i dijaspora što efikasnije uključila u razvojne procese u matičnoj zemlji.