Centralni registar stanovništva preduslov za digitalizaciju

Švedski ambasador na ličnom primeru objašnjava dokle je stigla digitalizacija na severu Evrope.

"Nema pošte danas u Švedskoj, nema ni banaka, ako mislite na šaltere. Ja sam uzeo jedan bankarski kredit skoro previše brzo. Za 15 minuta. Pre mesec dana sam to radio ovde iz Beograda", kaže ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin. 

Nisu samo pošte i banke onlajn. Ni za konsultacije sa lekarom ne čeka se u ordinaciji, već se porazgovara preko, na primer, tableta. Digitalizacija je kod njih uhvatila zamajac pre više od dve decenije.

"Po najnovijim statistikama EU, sve nordijske zemlje su lideri u Evropi i svetu u digitalizaciji. Dobar primer su naše administracije koje su kompletno digitalizovane", kaže ambasador Finske Perti Ikonen.

Imaju i savet kako da Beograd uhvati korak. Stručnjaci ističu: Na prvom mestu je bezbednost podataka.

"Treba da se fokusirate na izgradnju dobre baze podataka, servise koji mogu da služe građanima i koje oni žele da koriste. To je početak puta digitalizacije", objašnjava Tor Alvik iz Norveške agencije za javnu upravu i e-vladu.

U Srbiji šalteri neće skoro u istoriju. Resorni ministar podseća da su neke procedure ipak skraćene. Najavljuje i nove.

"Da će biti raspisan konkurs, odnosno pilot-projekat 'One stop shop' u opštinama, gde ćemo pokušati kroz te projekte da što više upravnih poslova i usluga koncentrišemo na jednom mestu", rekao je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.

Srpska administracija završila je digitalizaciju matičnih knjiga rođenih i više niko na šalteru ne treba da vam traži izvode, ali kod nas propis je jedno, a primena drugo.