Šta o reciklaži otpada Srbija može da nauči od Norveške

Korišćenje plastičnih kesa biće zabranjeno od 1. januara 2020. godine. Veći problem od kesa su flašice i limenke koje završavaju na deponijama i u prirodi, jer u Srbiji još ne postoji efikasan sistem prikupljanja otpada. Tek se razmatra uvođenje depozitnog sistema, odnosno plaćanja kaucije, što preporučuje i evropsko zakonodavstvo, ali i Ujedinjene nacije, jer omogućava ponovnu upotrebu ambalaže i smanjenje otpada. Najbolji primer primene tog sistema je Norveška.

U Norveškoj, ambalažu od pića kupci vraćaju u prodavnice i za to dobijaju naknadu koju unovče na kasi. Novac mogu da daju u humanitarne svrhe i da istovremeno učestvuju u nagradnoj igri.

Građani navode da recikliraju zato što je to dobro za prirodu, a i zato što, kako kažu, na taj način mogu da pomognu nekome preko Crvenog krsta.

Iz prodavnica se flaše i limenke direktno odvoze u fabrike za reciklažu.

"Ubacujem materijal koji ide trakama do mašina i tada se sortiraju plastika, papir, boce, nakon toga materijal ide dalje do Evropresa, gde se prave velike bale. Izvozimo za Nemačku, Poljsku, Litvaniju", objašnjava Ognjen Čakić iz postrojenja za reciklažu "Infinitum" u Norveškoj.

Kjel Olav Maldum, generalni direktor "Infinituma", navodi da u Norveškoj veruju u to da je depozitni sistem najbolje rešenje, zato što imaju visok procenat sakupljanja i dobru kontrolu materijala koji recikliraju.

"Pored toga, i troškovi su najmanji, znatno manji nego sakupljanje otpada po kućama", dodaje Maldum.

Depozitni sistem za sada ima deset zemalja u Evropi.

"U većini sistema briga o ambalažnom otpadu je zakonska obaveza proizvođača, uvoznika i trgovaca. Oni koji ga plasiraju na tržište moraju i da uspostave najefikasniji sistem za njegovo prikupljanje", navodi Ana Larson iz kompanije "Relop" u Briselu.

Reciklaža u Srbiji ispod nivoa razvijenih zemalja 

U Srbiji, najveći deo ambalažnog otpada ide na deponije gde ga iz smeća kupe takozvani "neformalni sakupljači". Istovremeno, fabrike za reciklažu nemaju dovoljno sirovina za preradu.

"Depozitni sistem bi omogućio da sve ono što građani plate za ambalažni otpad, taj isti sistem vrati i samim građanima", objašnjava Igor Jezdimirović, inženjeri zaštite životne sredine.

A dok se ne primeni neki efikasan način prikupljanja, ambalaže, plastika u rekama biće i dalje uobičajena slika.

U norveškim rekama teško da se mogu naći plastične flašice, kese ili neki drugi otpad. Depozitni sistem, odnosno plaćanje kaucije za flašice i limenke uveden je 1999. godine i danas se reciklira 100 odsto takvog otpada.

broj komentara 0 pošalji komentar