Odlični inženjeri, a loši trgovci idejama

Beograd, Novi Sad i Niš su najjači u inovativnim projektima. "Mi smo dobri inženjeri, ali nažalost nemamo obrazovanje koje nas uči kako da budemo dobri trgovci", kaže Vladeta Marjanović, predsednik ekspertske komisije Fonda za inovacionu delatnost.

Fond za inovacionu delatnost raspisao je novi konkurs. Za saradnju nauke i privrede namenjeno je dva i po miliona evra. Čekajući projekte na novom konkursu, dodeljena su sredstva malim i srednjim preduzećima – tri miliona evra za realizaciju 22 inovativna projekta.

Šta je izdvojilo najbolje, u čemu smo dobri, a šta treba popraviti, za RTS govori Vladeta Marjanović, predsednik ekspertske komisije Fonda za inovacionu delatnost.

- Projekti koji su pobedili na konkursu su iz vodećih industrija Srbije - to je informatika i softver, poljoprivreda i proizvodnja hrane i mašinska industrija. Drugo, tri grada iz Srbije su odnela najviše projekata - Beograd, Novi Sad i Niš, što nije iznenađujuće jer to su univerzitetski centri. Ako krenete da bazirate ekonomiju na znanju, znanje se formira pored univerzitetskih centara.

Takve projekte ocenjujete već sedam godina, od osnivanja Fonda za inovacionu delatnost. Kakav je naš inovacioni potencijal?

- Mi smo snalažljivi, inovativni, narod koji je sposoban da improvizuje, da se snađe, to je vrlo važno u svetu inovacija jer da biste nešto novo stvorili morate da uradite na drugačiji način od ostalih. Tu imamo prirodni potencijal i zato smo dobri inženjeri. Nažalost kuburimo od perioda izolacije, kasnimo za svetom, nemamo obrazovanje koje nas uči kako da budemo efikasni dobri trgovci.

Od koga možemo da naučimo kako da prodamo ideju, koju državu biste izdvojili kao dobar primer?

- Izraelci, Finci, slične male zemlje kao mi, naši ljudi u diplomatiji, naši ljudi u inostranstvu, deca naših ljudi u inostranstvu koji opet imaju korene ovde, koja su rođena u drugim kulturama a koja prirodno mogu da se snađu i u našoj i drugoj kulturi da budu karika između.

Poslednjih godina Srbija sve više novca izdvaja za inovacije. Kako se to odrazilo na našu privredu?

- Od 2011. do 2015. je u saradnji sa EU i Svetskom bankom u inovacije kanalisano šest miliona evra, 52 kompanije su dobile novac. Otvorili smo 480 novih radnih mesta, visokostručnih i dobro plaćenih. Te kompanije su povećale izvoz pet puta i prihod 160 odsto. Da bi stigli svet, moramo bazirati ekonomiju na ekonomiji znanja i inovacija.

broj komentara 6 pošalji komentar
(nedelja, 07. okt 2018, 17:06) - anonymous [neregistrovani]

pustite vi takmicenja...

Svoje inovacije nudite direktno firmama koje imaju interes za tu inovaciju....

(nedelja, 07. okt 2018, 15:43) - anonymous [neregistrovani]

Tačno tako

Ni tesla nije bio trgovac

(nedelja, 07. okt 2018, 14:17) - www.mbt66.net [neregistrovani]

re: Odlični inženjeri, a loši trgovci idejama


Upravo tako, lošiji smo trgovci idejama čak i od Tesle, koji je preminuo siromašan iako je mnogo imao ogroman uticaj na čitavu planetu Zemlju i dok je bio živ !

(nedelja, 07. okt 2018, 14:08) - PP [neregistrovani]

Sve u krug

Mislim da je sve u krug u pitanju!
Kako? e ovako!
Našima se žuri.
Žuri ko nema para.
Ko žuri taj gubi.
Ko gubi I dalje nema para.
Ako bi da zaradiš pare na brzaka onda nemože nego malo!
Pozdrav iz švedske.

(nedelja, 07. okt 2018, 13:30) - anonymous [neregistrovani]

udruzenje

Jel postoji neko udruzenje za zastitu inovacija u Srbiji koje nije pod kontrolom stranih firmi?
Trebalo bi da postoji i da skuplja i stiti inovacije nasih ljudi. Ovako ih strane firme i fakulteti dobijaju skoro dzabe (tako pise u uguvoru).

(nedelja, 07. okt 2018, 12:59) - anonymous sasa [neregistrovani]

Naša tradicija!

Od Tesle pa do sada nikad nismo znali da zaradimo od naših ideja. Zato treba da učimo od zapada kako se koristi pamet jer oni su zato i razvijeni što koriste svoje inovacije. Valjda kod nas ljudi koji trebaju to da razvijaju nisu dovoljno "stručni" ili nemaju sluha za nauku kaja je motor napretka neke zemlje što mi jto oš nismo shvatili!