Staro sajmište još čeka memorijal

Na mestu gde je stradalo oko sedam hiljada Jevreja i još 10.636 logoraša, uglavnom Srba, ništa ne podseća na žrtve. Umesto istorijskog svedočanstva i opomene - restorani, sportski centar, stanovi.

Prvi spomenik nekadašnji logor dobio je tek tri decenije nakon zatvaranja. Deset godina kasnije - 1984. podignuta je spomen-ploča između centralne kule i nekadašnjeg turskog paviljona. Danas, gotovo neprimetna, nalazi se na ulazu u ugostiteljski objekat.

A izmeštanje objekata i ljudi koji su se na Sajmište doseljavali od završetka Drugog svetskog rata nadležni su najavaljivali više puta. Do sada je raseljena jedino centralna kula i popisana je imovina. Eksproprijacija čeka usvajanje Zakona o Starom sajmištu.

"Nažalost, na Starom sajmištu ima i privatne imovine, znači ta imovina mora da bude isplaćena, ima ljudi koji su u zakupu. Kada rešimo imovinu - ne moramo da čekamo, ali to nam je uslov da počenemo da radimo - raspisaćemo međunarodni konkurs gde ćemo tražiti da nam neko iz sveta ko je poznat po tome da je radio memorijalne centre uradi rešenje", kaže Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda i član Komisije za Staro sajmište.

Oko zakona, međutim, nema saglasnosti ni posle četvrte verzije teksta. Za Jevrejsku zajednicu sporan je status logora Staro sajmište, koje želi da smesti u evropski kontekst Holokausta.

"Nama je jako bitno da Holokaust muzej ima svoju autonomiju, da bira svoj kadar koji će da vodi to, ali da sve ima poseban tretman odnosno da zakon bude leks specijalis za koji neće biti odgovorno neko ministarstvo nego Vlada kao takva", ističe predsednik Jevrejske opštine Beograd Danilo Medić.

Do izgradnje Memorijalnog centra, i nakon što se konačna verzija nađe pred poslanicima, proći će godine - od rešavanja imovinsko-pravnih pitanja, preko pisanja projekta do prikupljanja sredstava.

"To pre svega govori o potpunoj nezainteresovanosti naših političkih elita u kontinuitetu. Dakle, ne samo aktuelnih, već i prethodnih. I ako nešto baštine jedna od druge onda baštine bazičnu nezainteresovanost za istoriju, za kulturu, za kulturno nalseđe", konstatuje istoričar Dejan Ristić.

U istoriji će Beograd biti upisan kao jedina okupirana prestonica u Evropi na čijoj su teritoriji bili logori smrti, među njima i Sajmište. Ni sedam decenija od završetka Drugog svetskog rata nema memorijalnog kompleksa posvećenog žrtvama tog sukoba.