Rešenja za borbu protiv klimatskih promena u "Klimatskom selu"

Ukoliko se nastavi sa korišćenjem fosilnih goriva prosečna globalna temperatura će do kraja veka porasti za četiri stepena.

"Moramo značajno smanjiti emisiju gasova staklene bašte, moramo značajno povećati udeo obnovljive energije. Naši ciljevi su kao i evropski, samo je pitanje da li ćemo i u kom periodu moći da dostignemo te ciljeve i tome služi pregovaranje sa EU", poručuje ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Čak tri četvrtine stanovnika Srbije odlaže otpad na nesanitarne deponije, sa kojih u atmosferu odlazi četvrtina od ukupnih emisija metana. Plan je da za deset godina svi građani odlažu otpad na sanitarne deponije i da se reciklaža poveća na 50 odsto. U ostvarivanju tih ciljeva Srbija ima podršku.

"Švedska je podržala Srbiju sa više od 200 miliona evra, a ono na čemu radimo zajedno je životna sredina, kako da rešimo problem čvrstog otpada, otpadnih voda i da vazduh učinimo čistijim", ističe Ula Anderson, šef razvojne agencije za saradnju ambasade Švedske.

"Od dve hiljadite godine, od dve milijarde evra koje smo uložili, dve trećine je za životnu sredinu, rešavanje problema otpadnih voda, energetske efikasnosti", kaže Tomas Šib, ambasador Nemačke u Srbiji.

Od posledica klimatskih promena najviše trpi poljoprivreda.

"Mi kombinujemo ideju o zaštiti planete sa idejom o zdravom životu", kaže Mateja Norčič Štamcar iz Delegacije EU u Srbiji.

"Pomažemo dostizanju ciljeva koji se odnose na akciju za klimu, pristup čistoj energiji i izgradnju održivih gradova i zajednica", ističe Stelijana Nedera iz UNDP-a.

U borbi protiv klimatskih promena EU je postavila tri glavna cilja do 2030. godine – smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40 odsto, povećanje energetske efikasnosti za 27 odsto i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije za 27 odsto.

U "Klimatskom selu" organizovan je i Sajam inovativnih ideja.