Priznanje RTB Boru za smanjenje zagađenja vazduha

RTB "Bor" je zahvalnicu dobio zato što je promenio tehnologiju topljenja bakra i izgradio novu fabriku sumporne kiseline, čime je preobratio kvalitet življenja u gradu u kojem posluje i od "crne tačke" na mapi Evrope postao grad sa vazduhom prve kategorije.

Podseća se i da je evropska agencija za zaštitu životne sredine prošle godine proglasila Bor ekološkom zvezdom poboljšanja stanja kvaliteta vazduha u Srbiji, i to je jedan od osnovnih razloga zbog koga se RTB ove godine našao na kratkom spisku dobitnika priznanja za doprinos smanjenju zagađenja vazduha u zemlji koje dodeljuje Ministarstvo zaštite životne sredine.

Na ceremoniji povodom obeležavanja Svetskog dana bez automobila (22. septembra) pored pomoćnika generalnog direktora RTB-a "Bor" za ekologiju Saše Perišića, priznanje za doprinos u ovoj oblasti od ministra Gorana Trivana dobili su i glavni urbanista Beograda Milutin Folić zbog aktivne i predane borbe da grad dobije veći broj biciklističkih staza, kao i Aleksa Živković u ime Udruženja građana "Leka", koje u svom humanitarnom radu za pomoć starim i nemoćnim osobama koristi isključivo bicikl kao prevozno sredstvo.

U Srbiji od posledica zagađenog vazduha godišnje umre 6.000 ljudi 

Ministar Trivan je podsetio na izvesne tehnološke napretke Srbije u oblasti ekologije, ali je i naveo da je kvalitet vazduha dramatično loš, posebno u Beogradu, Pančevu, Nišu i Subotici.

On je ukazao da je u Srbiji samo prošle godine uvezena 131.000 polovnih automobila, od čega je većina na dizel gorivo, a čak 62 odsto ih je starije od 12 godina, a oni su ne samo nebezbedni već su i veliki zagađivači.

"Priča o biodiverzitetu se mora vratiti na početak jer nemamo luksuz da sebi dozvolimo da umiremo zbog lošeg kvaliteta vazduha. Po najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji od posledica zagađenog vazduha godišnje umre 6.000 ljudi", podvukao je Trivan.

On je dodao da pitanje životne sredine nema veze ni sa kakvom politikom, već sa civilizacijskim napretkom, koji neće moći da se ostvari bez zaštite životne sredine, a ekonomski napredak neće biti moguć bez ulaganja 15 milijardi evra u zaštitu životne sredine".

"Razgovaraćemo u Vladi Srbije da pokušamo da pronađemo sredstva za subvencionisanje uvoza električnih i hibridnih vozila jer smo prošle godine uvezli tek 15 električnih i 50 hibridnih automobila", rekao je ministar.

Statusni simbol postato jedan od najogrih zagađivača 

Zamenik direktora Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Periša Simonović podsetio je da automobili emituju štetne gasove koji narušavaju kvalitet vazduha u gradovima, imaju stalan negativni uticaj na ozonski omotač i klimatske promene, na zdravlje i životni vek.

"Statusni simbol postao je jedan od najgorih zagađivača naših života. Motorna vozila emituju gasove koji mogu sadržati ugljen-monoksid, azotne okside, olovo i razne čestice. Na taj način ozbiljno ugrožavaju kvalitet vazduha koji udišemo. Svaki dan bez automobila znači i dan šanse da najmanje pet odsto ljudi, srednjoročno do pet godina, ne dobije povišeni krvni pritisak posle četrdesete", rekao je Simonović.

Svetski dan bez automobila obeležen je u 40 gradova u Srbiji, a u Beogradu je to učinjeno promovisanjem biciklizma. Cilj je, kako je rekao zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, da se smanji korišćenje automobila, da se ljudi više kreću i da vazduh bude čistiji.

"Želimo da u naredne tri do četiri godine izgradimo mrežu od 120 kilometara biciklističkih staza i time jasno damo prednost biciklima u odnosu na vozila. Kupićemo 10 električnih vozila i 70 električnih autobusa, i iniciraćemo da električna vozila koriste žutu traku i imaju besplatan parking", rekao je Vesić.

Uz poruku da je cilj da Beograd postane "zeleni i ekološki grad", Vesić je dodao i da će od 1. januara 2020. godine u maloprodajnim objektima prestonice biti zabranjena prodaja najlonskih kesa.