Vršnjačko nasilje - ključna tačka razmena informacija i praćenje deteta

Da li je bilo psihičkog maltretiranja učenika u Osnovnoj školi u Zemunu utvrđuje i nadležna prosvetna inspekcija. Posle apela majke dečaka koji se žali da ga učenici iz razreda maltretiraju oglasilo se i resorno ministarstvo i poverenica za zaštitu ravnopravnosti. 

Više detalja o ponašanju učenika u zemunskoj školi "Rade Končar" znaće se nakon izveštaja prosvetne inspekcije.

Biljana Lajović iz Tima za borbu protiv vršnjačkog nasilja rekla je za RTS da je u toku inspekcijski i stručni nadzor i kada se prikupe sve informacije dobićemo innformaciju o tom slučaju i da ne bi sada davala poluinforamcije.

Prema njenim rečima, kada se dogodi vršnjačko nasilje, prvi zadatak roditelja je da razgovara sa detetom o tome šta se zaista dogodilo i da ode kod razrednog starešine.

Kako kaže, svaka škola ima tim za zaštitu od nasilja koji je dužan da reaguje i po pravilu u najvećem broju ustanova i radi se tako.

Neophodno je da zajednički procene koji je nivo nasilja, kaže Lajovićeva. Po pravilniku nasilje je podeljeno u tri nivoa. Na prvom nivou reaguje odeljenski starešina, na drugom reaguje tim i na trećem se uključuje centar za socijalni rad, policija i zdravstveni sistem.

"Važno je da svi pokušaju da razumno razgovaraju o situaciji koja je nastala i da gledaju kako će tu situaciju rešiti na najkonstruktivniji način da ne dođe do dodatnog nasilja nad detetom i da se sitiacija prati, da se ne pretvori u novo nasilje druge vrste nad tim detetom koje je pretrpelo nešto loše", rekla je Lajovićeva.

Ovo nije prvi slučaj nasilja, bili smo svedeci oziljnijih načina zlostavljanja i maltretiranja dece.

Lajovićeva kaže da je svaka situacija priča za sebe, nekad roditelji ne primete da se nešto dešava sa detetom dok to ne dobije neke dimenzije koje nisu dobre za dete i koje dete ne može da izdrži.

"Nekad se nasilje koje se desi u parku, na sportskom terenu, treningu prenese u školu, a škola nema dovoljno informacija šta de dogodilo", kaže ona.

Ističe da je ključna tačka razmena informacija i praćenje deteta i da bi idealno bilo kada bi roditelji imali takvu komunikaciju u kojoj bi deca spremno rekla roditeljima o čemu se radi i roditelji otišli u školu i preduzeli korake.

"Svakako da ima nekih propusta na svakoj strani. Nekad se nekom učini da nešto nema tako veliku dimenziju. Naša deca nisu naučila da verbalizuju šta im je teško - to je važno da ih naučimo", kaže Lajović.

Govoreći o kaznama za nasilnike, Lajović kaže da za roditelje koji se ne uključe u vaspitni rad, škola ima mogućnost da pokrene inicijativu za prekršajni postupak, čak se i sud uključuje.

"Cilj je da uputimo disciplinsku meru, ukor, smanjenje ocene, da vaspitno delujemo na dete da promeni ponašanje", istakla je Lajovićeva.

Zvanična statistika kaže da je svako četvrto dete nekada bilo žrtva vršnjačkog nasilja.