Kako funkcioniše protivgradna zaštita na području Vranja

Svakog dana u prepodnevnim satima uspostavlja vezu sa radarskim centrom. Strelac Stojan Micić dve godine radi u protivgradnoj stanici, u mahali Osatica kod sela Bresnica.

Uvek je u pripravnosti, a od meteoroloških prilika zavisi da li do nekoliko kilometara udaljene stanice ide motorom, automobilom, traktorom, ili pešaka.

"U principu, pucamo jednu ili dve rakete najviše, znači uspešno dejstvujemo sa najviše dve rakete. Ja sam na poziciji gde mogu sa svih strana, odnosno u svakom pravcu da pucam", kaže strelac Stojan Micić i dodaje da za sada nije potrebno da se obezbedi više raketa.

Svaka stanica na početku sezone dobije u proseku 10 raketa. Do pre dve godine radilo je pet, sada radi devet protivgradnih stanica, od ukupno 17 na teritoriji Vranja.

Za ovu sezonu karakteristično je izuzetno nestabilno vreme. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, na području grada Vranja bilo je 28 dana sa radarskim praćenjem potencijalno gradonosnih oblaka.

RHMZ beleži štetu od grada na poljoprivrednim kulturama u vranjskom kraju na 15 hektara, sa minimalnim oštećenjima od 10 do 20 odsto. U Katunu stradali su usevi sezonskog voća i povrća.

"I ove, tako i prethodnih godina, grad je naneo katastrofalne štete, paradajz koji ima oko pet i po hiljada korena je 90 posto uništen", ističe Nenad Zlatanović, poljoprivrednik iz sela Katun.

Drugi poljoprivrednik iz Katuna, Dobrivoje Zlatanović, kaže da usevi u plastenicima nisu oštećeni.

"Grad ošteti foliju, ali papriku ne može", dodaje Zlatanović.

U dosadašnjoj sezoni odbrane od grada bilo je sedam dana kada su dejstvovali strelci, a utrošene su 64 rakete.

Zbog nedostatka strelaca nisu aktivirane dve lansirne stanice u Vranju, a grad je pripremio projekat za renoviranje šest tehnički neispravnih objekata.