Figaro: Solidarnost sa Srbima na Kosovu nije zločin

Zamenik direktora Figaroa i ugledni novinar Žan Kristof Buison objavio je u tom magazinu tekst o Arnou Gujonu pod nazivom "Solidarnost sa Srbima nije zločin". Predstavlja ga kao 33-godišnjaka koji već dugo živi u Srbiji, iako je francuski državljanin.

Godine 2004. je, podseća, osnovao nevladinu organizaciju "Solidarnost za Kosovo", koja za cilj ima da pomogne Srbima kojih je nekoliko hiljadama i žive u enklavama koje nalikuju na afričke bantustane, južno od reke Ibar.

"Posle rata na Kosovu i jednostrano proglašene nezavisnosti, februara 2008. godine (koje su priznale brojne države, među kojima je i Francuska, ali ne i Srbija, Rusija, Španija ili Kina, na primer) 120.000 Srba (pravoslavnih hrišćana) je ostalo u toj oblasti, koja predstavlja srce srpske istorije, srpskog identiteta i nacionalnog ponosa. Većina su skromni ljudi, koji uopšte nemaju rođake u Srbiji, nemaju sredstava ili želje da odu", naveo je Buison.

Odanost Arnoa Gujona prema tim nesrećnicima, koji malo i podsećaju na Francuze nastanjene u Alžiru do 1963. godine, ga je, ističe, i načinila nacionalnim herojem u Srbiji.

"Najviše institucije i vlasti, bilo građanske, bilo crkvene, njega uvažavaju, poštuju ili su ga odlikovale nekim priznanjem, a oni koji ga prepoznaju na ulici ga pozdravljaju, grle ili ljube. Svojim jako mladolikim izgledom, ovaj otac jedne porodice, često se poistovećuje sa ratnicima sa Solunskog fronta, koji su u periodu između 1916. i 1918. godine, dali svoje živote između Soluna i Beograda, za oslobođenje Srbije, od bugarske, nemačke i austrijske okupacije", piše u Figarou.

Buison navodi da je, ipak, u očima Prištine Arno Gujon i kriminalac. On je, podseća francuski novinar, zaustavljen i nakratko zatvoren prošle nedelje na administrativnom prelazu Merdare, dok su ga s druge strane čekali da, uz prisustvo vladike raško-prizrenskog Teodosija, otvori farmu za uzgoj pilića. Ispitivanje je održano bez fizičkog nasilja, ali je trajalo puna tri sata, istakao je Buison.

"Rekli smo već da je Arno Gujon državljanin Francuske. Upravo zbog toga se uvek suzdržavao da govori o regionalnoj politici. Njegova jedina briga je kako pomoći i utešiti žitelje, koji samo traže da žive i prežive na tlu svojih predaka. Kako da jednoj baki izolovanoj na farmi, donese preko potrebne lekove; kako da omogući maloj devojčici nošenje naočara, koje ona sama ne može da kupi; kako da obezbedi nešto od čega će stotine seljaka prehranjivati svoje porodice; kako da ih uteši kada im albanski ekstremisti etnički čistog Kosova, ukradu traktore ili krave", objašnjava Buison.

Snažan odjek i podrška Beograda 

Mladić iz Grenobla, oženjen Srpkinjom, na Kosovo je dolazio svakog meseca u proteklih sedam godina i nijednom nije zaustavljen ili sprečen.

"Nijednom mu nisu čak ni tražili da otvori prtljažnik automobila! Zašto je doneta ovakva samovoljna odluka protiv nekoga ko nije Srbin, čija organizacija nikada nije imala ni jedan jedini prekršaj u etičkom, finansijskom ili političkom smislu?", pita Buison.

Podseća da je u Srbiji ova stvar jako odjeknula u svim sredstvima informisanja – od najozbiljnijih pa do tabloida.

"Premijerka Ana Brnabić i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić (koji je i sam bio uhapšen i oteran pre nekoliko meseci, tokom jedne od svojih poseta) pružili su podršku Gujonu. A Francuska? Francuski ambasador u Srbiji, Frederik Mondolini, primio ga je u ponedeljak, 17. septembra, što potvrđuje da se ovo ozbiljno shvatilo", naveo je Buison.
 
"U međuvremenu, barem 500 srpske školovane dece i 5.000 porodica kojima je bilo omogućeno da studiraju, da se hrane, oblače i rade već godinama zahvaljujući Arnou Gujonu moli Svetog Savu da se samovoljna odluka albanskih vlasti poništi. Zamislite kako bi bilo da jednom hirurgu zabranite da uđe u operacioni blok?", zaključio je Buison.