SANU priprema Vukovu prepisku za digitalizaciju

Svi građevinski radovi u novom Audiovizuelnom arhivu sa Centrom za digitalizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti završeni su, nabavljena je najsavremenija oprema za digitalizaciju, predstoji njeno montiranje i nekoliko meseci dok se ne ovlada svim modalitetima digitalizacije, rečeno je na konferenciji za novinare u SANU.

Novi Audiovizuelni arhiv nalazi se prekoputa zgrade Akademije u Knez Mihailovoj ulici i obuhvata oko 700 kvadratnih metara korisne površine, a njegov cilj je, kako je objasnio upravnik Radoslav Zelenović da se zaštiti vredna građa koja se čuva u Arhivu SANU i učini dostupnom javnosti.

Građevinski radovi, koji su prema rečima Zelenovića, koštali 90 miliona dinara, završeni su za godinu dana i predstavljali su, kako je precizirao, vrlo zahtevan posao s obzirom da se deo Arhiva nalazi u nekadašnjim ložionicama.

Do sada je u opremu ulošeno 700.000 evra, a dodatna oprema će koštati još 500.000 evra.

Paraleleno je renoviran prostor sa skenerima i potrebnom opremom za digitalizaciju tri miliona dokumenata koji se nalaze u Arhivu Srspke pravoslavne crkve u Sremskim Karlovcima, o kojima brine SANU i koji zahtevaju hitnu zaštitu, a u samoj zgradi Akademije otvoreno je još jedno odeljenje za digitalizacuju uz sam Arhiv SANU.

Predsednik Stručnog saveta Audiovizuelnog arhiva, dopisni član SANU Aleksandar Kostić konstatovao je da u Srbiji ne postoje univerzalni standardi, ni jasni pravni okvir kada je digitalizacija u pitanju, kao ni skup jasno definisanih procedura za digitalizaciju materijala od izuzetne kulturne vrednosti.

"Namera nam je da postavimo vrhunske standarde u procedurama digitalizacije. Radi se na popisu svih procedura kako bi one bile kompatibilne sa procedurama EUROPEANA-e (EU digitalna platforma za kulturnu baštinu), čiji se standardi do sada nisu poštovali", objasnio je Kostić.

On je rekao da će im trebati nekoliko meseci ekesperimentisanja jer svaki modalitet, od filmskog negativa i audio zapisa do srednjevekovnih rukopisa, zahteva posebne standarde i kriterijume.

"Tek kada ovladavamo njima, Arhiv će početi da radi, a prvi projekat koji je u postupku pripreme je prepiska Vuka Stefanovića Karadžića. Ideja je da je učinimo dosptupnom korisnicima i da po metapodacima mogu da pretražuju celu prepisku", objasnio je Kostić.

On je, kako kaže, uveren da će Arhiv postati "mala oaza u kojoj će se primenjivati svi standardi vrhunske digitalizacije", samo je pitanje, dodao je, da li će taj uzor biti prihvaćen u drugim ustanovama.

Zelenović je rekao da je potrebno između šest i osam sekundi da se oslika jedna strana neke knjige ili dokumenta i da postoji skener koji dnevno može da skenira 40.000 strana, pod uslovom da može toliko strana da se pripremi za skeniranje.

Kostić se nadovezao da bi godišnje moglo da se "izbaci" 2,5 miliona digitalnih objekata, ali da "usko grlo" predstavljaju metapodaci, jer nije isto digitalizovati 17.000 knjiga koje je SANU objavila i Vukovu prepisku za koju treba pronaći podatke.

"Ako bi se napravio tim koji će sistematski da radi na metapodacima, onda bi ta optimistička cifra od 2,5 miliona digitalnih objekata godišnje bila realna", rekao je Kostić.

Ni Zelenović ni Kostić nisu danas mogli precizno da kažu kada će Audivizuelni arhiv početi sa radom.

broj komentara 0 pošalji komentar