Najbolji studenti hrle u inostranstvo, kako ih vratiti

Za njih pravila nisu potrebna. Srednje škole su davno završili, a za najbolje rezultate na fakultetima njih trideset dvoje dobilo je plaketu Student generacije. Da bismo ih zadržali u zemlji, potrebni su bolji uslovi na Univerzitetu, apeluju profesori. Podsećaju da se kod nas za nauku izdvaja svega 0,38 odsto državnog budžeta.

Bojan, Petar, Dušan, Tamara su najbolji sa prosekom deset. A najbolji studenti uglavnom nastavljaju školovanje u inostranstvu.

"Kompjuter sajns studiram u Milanu, taj program traje dve godine, tako da posle toga planiram da se vratim ovamo i verovatno upišem neke doktorske studije", kaže Bojan Martinović, diplomac FON-a.

Petar Tadić je diplomac Fizičkog fakulteta i trenutno je doktorand na Triniti koledžu u Dablinu.

"Planovi su vezani za akademsku karijeru, tako da se nadam da ću posle par godina rada u inostranstvu doći u Srbiju", napominje Tadić. 

Dušan Savić sa Ekonomskog fakulteta nastavio je studije na Univerzitetu u Kembridžu, odakle se vratio pre dva-tri meseca. Sada radi za jednu konsultantsku kompaniju.

"Ja sam na doktorskim studijama na matičnom fakultetu, na matičnoj katedri i radim kao saradnik u nastavi i istraživač-pripravnik na projektima Ministarstva prosvete", kaže Tamara Antonić, diplomac Farmaceutskog fakulteta.

Šangajska lista je pomogla Beogradskom univerzitetu da sarađuje sa najjačim svetskim univerzitetima, ali se sa doktorskih studija u inostranstvu retko ko vrati, upozoravaju profesori.

"Pružamo ono što možemo i u skladu sa finansijskim i drugim mogućnostima. Podržavam mlade da odu u inostranstvo, a voleo bih ako je moguće da se vrate, da ne zaborave Univerzitet u Beogradu i da naši novi mladi mogu otići na postdoktorsko usavršavanje ili da možemo računati od njih na neku pomoć", ističe prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu Živoslav Tešić.

Među onima koji su se posle doktorskih studija vratili u Srbiju, bio je i Milutin Milanković. U svečanom salonu otvorena je njegova spomen-soba u kojoj je i naučnikovo najznačajnije delo "Kanon".

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 13. sep 2018, 13:12)
Milos [neregistrovani]

Nije sve crno/belo

Stvari nisu crno bele i u danasnjem vremenu mnogima nije bitno gde zive vec sa kim saradjuju. U nasem mentalitetu je da ako neko nije dostupan da sa njime popijete kafu u sred dana sa tom osobom ne treba ni saradjivati.

Mnogi bivsi studenti su u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim u inostranstvu postali strucnjaci u uskom polju koje u domovini ili nije razvijeno ili nije ni prepoznato kao disciplina. Zasto se ti ljudi ne bi pozivali na kongrese, skupove, kao gostujuci predavaci na fakultetima ili u javnim debatama?

Mnogi ljudi zele da ostvare kontakt sa domovinom i urade nesto, ali ne znaju kako. Imati osobu koja se vratili samo da bi bila frustrirana jer ne moze da zivi normalno nije nikome u interesu. Ako fizicko prisustvo u zemlji nije jedini nacin ucestvovanja u javnom zivotu iste.